Легендарни голгетер мостарског Вележа, касније успешан тренер, није добио шансу да крунише своју богату каријеру.
„Осећам се осрамоћено... Уместо да сам у Катару, ја сам овде на киши. Заиста сам инвестирао много себе у пројекат током претходне три године и ово је Мундијал који пропуштам, али то је живот“, рекао је Халилхоџић.
А о сукобу са некадашњим послодавцима...
„Када дођете у државу не знате све добре играче, морате да их тражите. Колико сам их гледао? Хиљаду! Обновио сам 80 одсто тима, а тренера добрим тренером чине резултати. Никада боље Мароко није прошао него са мном. Оно што нисам поштовао су негативне кампање да би се креирао анимозитет међу навијачима, међу локалцима и Мароканцима у иностранству... Притисак је трајао дуго, хтели су да додам екипи три, четири играча, иако смо већ имали резултате. Неки су чак одбили Мароко због других држава, а ето их сад на Мундијалу! А требало је да буду ту када се ишло у Киншасу или у Гвинеју током пуча!“
Халилхоџић каже да је направио цео систем за фудбал у Мароку.
„Написао сам један документ, сиже свега шта описује идентитет тима, у одбрани, у нападу, у слободним ударцима, у зонама, све је преведено на пет језика јер Мароканци живе свуда. Писао сам то током пандемије, једини смо стручни штаб који је радио у то време. И желео сам да завршим каријеру успешним наступом на Мундијалу!“
Једна од тачка сукоба са руководством је чињеница да није желео да додаје у екипу играче које није сматрао неопходним.
„Да сам сипао воду у своје вино ја не бих био Вахид, више бих волео да умрем са својим идејама. Нисам ни глуп, ја могу да променим став ако је то добро за екипу, али ако ће екипа експлодирати због тако нечега... Тренер одлучује, на крају крајева, ја нисам лажан лик, ја никада нећу припадати некаквом лобију“.
На Мундијалу навија за – Француску.
„Одлични су у одбрани, Дешам је школа Јувентуса, прагматична и реална, за победу. Што се тиче Марока, не пратим, мајка једног играча ме је звала и плакала јер он није на списку. Не можете да схватите, он је играо квалификације, али није позван и уништило му је живот. Ја и даље имам трауме јер сам мало играо на Мундијалу 1982. године“, истакао је Халилхоџић.