СРБИЈА

Велика „дипломатска журка“ – Тешка игра живаца и сви Србији нуде исто /видео/

Најновија ескалација на Косову и Метохији је контролисани хаос и игра живаца а све то док траје „дипломатска журка“ – у Србију стижу бројни западни изасланици и сви нам нуде исто: француско-немачки план који је волшебно постао европски.
Sputnik
Тако у најкраћем саговорници Спутњика описују последњу кризу на северу Косова и долазак у Београд и Приштину америчког и европског изасланика Габријела Ескобара и Мирослава Лајчака, а касније 17. децембра и саветника лидера Француске и Немачке Емануела Бона и Јенса Плетнера.
Ескобар, према речима новинара Бојана Билбије, долази да Србији предочи „непристојну понуду“, а Плетнер и Бон да пренесу оно што је рекао комесар Жозеп Борељ: да морамо да се окренемо европском плану, чији је оквир - неприхватљив.

Контролисани хаос и игра нерава

Истовремено, Запад је Приштини доделио улогу провокатора и то објашњава најновије заоштравање на северу Косова и никад бескрупулозније понашање косовске полиције, сматра бивши шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић.
Како каже, разлог томе је што Запад има хитну потребу да се ослободи тега из прошлости да је извршио агресију и повреду међународног права бесправним отимањем дела територије Србије, а начин да то учине је да убрзају ход ка нашој капитулацији у вези са Косовом и Метохијом, уз помоћ привлачности ЕУ и обећања некаквих инвестиција не бисмо ли прихватили да Косово коначно нађе кућиште у УН, чак и да га ми формално не признамо.
Пошто то никако не могу да постигну, како истиче Јовановић, ангажовали су се са свих страна да изврше притиске на Србију, не само из правца ЕУ већ и од стране косовских Албанаца што је за Београд посебно осетљиво јер има посебну одговорност за Србе у покрајини.
„Зато је косовској власти додељена улога агента провокатора, да се слободније упусти у нервирање Србије како би она изашла из својих чврстих лежишта и ставова на отворенији простор који би после могао да искористи Запад. То што се дешава је део нове игре нерава која ће вероватно да се појачава. Не искључујем ни да ће бити неки инцидент али контролисани.“

Извући поуке из признања Меркелове

По оцени Билбије, на делу је изазивање контролисаног хаоса, само је проблем што се он може отргнути контроли. Он не искључује да све има везе и са Русијом.
Запад жели, како каже, да у тренутку док траје рат на истоку Европе оне који се још нису придружили антируском фронту да на тај начин дестабилизује, а да и Русији одвуче пажњу да мора да гледа и шта се дешава на Балкану са српским народом који према њој има више него пријатељски став: не само да је више од 80 одсто грађана Србије против санкција Русији него и сматра да је Запад крив за кризу у Украјини.
А да је тако показује и изјава Ангеле Меркел која је шокантно признала да су Мински споразуми били само куповина времена за наоружавање Украјине, напомиње Билбија, додајући да је и бивши украјински председник Петро Порошенко потврдио да им није падало на памет да спроводе тај споразум.
„И сад правимо паралелу са оним што је рекао Аљбин Курти у Берлину, да и њему не пада на памет да спроведе Бриселски споразум. Сад само чекамо да се појави неко и каже слично што и Меркел“, примећује новинар.
Крећемо се у тим координатама, а кад гледамо шта можемо даље да очекујемо у тој теорији контролисаног хаоса лако може да се деси, сматра Билбија, да се појави неки играч који је до тада стајао у сенци и упали шибицу.
Кад имате много барута, а стално правите провокације, доводите дуге цеви, застрашујете људе, кад покушавате да правите операције лажне заставе, на крају може нешто да измакне контроли, наводи Билбија уз упозорење да како год се завршила актуелна криза на Северу не мисли да је то крај провокација већ само почетак неких нових.

Два пута

У новонасталој ситуацији Билбија види само два магистрална пута даљег развоја догађаја: један води у формирање ЗСО, испуњење Бриселског и Вашингтонског споразума и Резолуције 1244 уз повратак српских снага на КиМ, као и Повеље УН, што би отворило могућност да се разговара о одрживом решењу.
Друга магистрала је све бруталнији притисак на Србију, а једна форма тог притиска је и ова ескалација и шиканирање Срба, као и притисак да се прихвати француско-немачки план који је преко ноћи постао план Европске комисије, премда није јасно где је и како разматран, указује новинар. Он истиче и да се, према ономе што је процурело у јавност о садржају тог плана, иако се наводно не помиње да Србија треба да призна Косово, а оно уђе у УН, говори о међусобном признању и једнакости у правима Београда и Приштине.
„Јасно је да то нико не може да прихвати кад вам такав документ пошаљу, па још из последње собе, уместо да се усагласимо да ли је тај оквир прихватљив. А овде је сам оквир неприхватљив. Још кажу да ћемо, кад се све то потпишемо, разговарати о томе да се побољша положај српске заједнице, а неће да испуне оно што је већ потписано, а то је ЗСО која би заправо решила њихов положај. Дају вам таква обећања ако се практично одрекнете КиМ“, констатује Билбија.
То су, резимира, та два правца - или ћемо наставити примену онога што је већ договорено, или ћемо кренути у модел ескалације и наметања признања те лажне државе, о чему у Србији нико не жели ни да прича - и онда ћемо имати вечите дестабилизације.

Симболично важан повратак српских војника на КиМ

Кад је реч о најави Србије да ће у четвртак упутити Кфору захтев за повратак до 1000 припадника своје војске и полиције, Јовановић истиче да то сигурно не би изменило однос политичких и војних снага, али да би било симбол који би реафирмисао признато право суверенитета Србије над Косовом.
„Макар и пет војника да дође тамо на основу Резолуције 1244 то би било довољно да се постигне та симболика“, каже бивши министар. Он, међутим, објашњава да, иако је обавеза да се и тај део Резолуције спроведе, чим је она ступила на снагу Америка и НАТО смислили како да то одложе тиме што је команданту Кфора дата дискрециона власт да одлучује кад и да ли треба испунити ту тачку о повратку српских војника.
„Он је стручан да оцени кад је тај тренутак али ни то не може да траје одавде до вечности него да буде у разумном року, а тај рок је био хитне природе“, каже Јовановић уз претпоставку да ће и сада бити тражени изговори да није време да се то спроведе и да је то немогуће.
У том случају, оцењује наш саговорник, треба поставити питање одговорности у Савету безбедности зашто Резолуција није интегрално реализована.
Билбија додаје да је документ Владе Србије који образлаже зашто је потребан повратак наших војника озбиљно образложен и да се између осталог наводи податак о 130 насилних инцидената према Србима на КиМ ове године или 125 прошле, а да никог нису привели нити осудили. С друге стране, подсећа, ухапесни су многи Срби а последњи у низу бивши полицајац Дејан Пантић без икаквог уверљивог објашњења а све у намери да се провоцирају Срби.
Коментар