Невиђена акција у Немачкој - да се затре руска реч у семену

Линдхолцова је тако коментарисала истраживање Немачког центра за мониторинг, анализу и стратегију (Цемас), према коме подршка руској верзији догађаја у Украјини расте, посебно у источним деловима земље.

Због тога Линдхолцова сматра да „не треба потцењивати опасност руске пропаганде и дезинформисања у Немачкој“ и предлаже формирање „националног центра за прикупљање информација о активности проруских медија и ресурса“.

Хибридни рат против Русије улази у терминалну фазу

Запад против Русије води хибридни рат још од 2014, наглашава политиколог др Душан Пророковић. Он се спроводи тако што се све вести и свака медијска кућа из Русије проглашава дезинформацијом и пропагандним средствима.

„Са друге стране, нове креације и иновације у приступу вероватно служе да би се застрашили појединци. Није мали број људи из Европе који коментаришу и анализирају вести за међународни сервис РТ. Није мали број коментатора из Западне Европе који и даље пишу за руске медије и портале. Овако се шаље порука свима њима да то постаје опасан посао“, каже Пророковић.

Хибридни рат против Русије не само да траје, већ улази у своју терминалну фазу, додаје наш саговорник. У таквим околностима, онемогућавање да се чује другачије мишљење постаје циљ сам по себи и не може да буде компромиса. Пророковић подсећа како је изгледао западни медијски пејзаж 1999, током агресије НАТО-а на Југославију – није могло бити написана или изговорена ниједна друга верзија догађаја на Балкану, осим оне коју су промовисале водеће западне медијске куће.

„Дакле, оно што је примењивано деведесетих против нас, примењује се сада против Русије. Наравно, нити је Русија Југославија, нити су сада деведесете. Чини се да је то исувише крупан залогај за западну политику, поготово за европску. Али, то што је исувише крупан залогај не значи да они неће примењивати исту методологију“, истиче Пророковић.

Недостатак материјала чини западну пропаганду рањивом

Ипак, очевидно је да разумевање у Немачкој за руски поглед на светску кризу расте, што је, према речима нашег саговорника, логично. Пропагандни рат је лако започети, али га је тешко одржавати, каже он – стално морају да се измишљају нови догађаји како би се одржавала мотивисаност становништва у подршци званичној политици.

Саговорник Спутњика се још једном враћа на пример пропагандног рата против Југославије из времена агресије НАТО-а. Првих неколико недеља на Западу је постојала неспорна подршка агресији. Међутим, како је време одмицало, тако је подршка сплашњавала.

„Једну вест, један догађај можете раубовати две или три недеље. Зато им је било важно да одржавају тензије преко приче о запорошкој нуклеарној електрани, употреби нуклеарног оружја, украјинским успесима на терену, болести Владимира Путина… Са друге стране, медији су, у пропагандном смислу, научили јавност да се фокус на једној теми држи сто дана. Дакле, немогуће је на дужи рок одржавати тензију и мотивисаност становништва око једног процеса“, објашњава Пророковић.

Према резултатима истраживања Цемаса, удео испитаника који деле мишљење да је циљ Русије у Украјини, између осталог, „борба против глобалистичких елита“, порастао за 6 одсто од априла и износи 18 процената у октобру.

Ојачао је и кредибилитет тезе да су америчке и украјинске власти „заједнички спроводиле тајна истраживања у биолабораторијама за развој биолошког оружја“. Њен ниво је порастао са 7 на 12 одсто. Поред тога, све више становника Немачке уверено је да је специјална војна операција била неопходна за ослобађање бивше совјетске републике од манифестација нацизма на власти – сада је њихов удео 9 одсто, док је у априлу био 5 процената.

Студија је показала да је подршка руској верзији догађаја посебно јака у источној Немачкој – 33 одсто испитаника који живе на територији бивше Источне Немачке сматра да је сукоб у Украјини „резултат НАТО провокација” против Русије.