Министарство је у саопштењу прослеђеном медијима објаснило индустријску примену калцита:
Калцит је врста калцијум карбоната (формула CaCo3), изузетно чистог природног калцијум-карбоната – у нашем случају чистоће 99,63 процента, што га чини једним од најчистијих калцијум-карбоната у свету. Његова примена је изузетно широког спектра и користи се готово у свим индустријама – од боје, лакова, пластике, папира, па све до сировине за фармацију, козметику, адитива за прехрану, у хемијској индустрији... Вредност калцијум-карбоната је сразмерно велика његовој чистоћи, тачније када нема примесе олова, живе, кадмијума, магнезијума у великим количинама, баш као онај који је нађен у Србији. Успешно се врше истраживања могућности примене калцијума за производњу батерија будућности које би могле да замене литијумске батерије.
Вађење калцијум-карбоната је једноставно, безбедно и није штетно по животну средину, захваљујући савременим технологијама које се користе у поступку. Киселост шума се решава калцијум-карбонатом, користи се за одсумпоравање у филтерима у електранама на угаљ и фабрикама. Такође се користи и у филтерима за воду и за побољшање ПХ вредности земљишта воде у базенима и као реагенс у лабораторијама.
Како напомињу из Mинистарства, тренутно се за индустрије фармације, козметике и прехрамбене реагенсе, сировина калцијум-карбоната увози у Србију и регион у потпуности, што отвара простор за позиционирање Србије као водећег регионалног извозника у будућности.
Став којим се Министарство рударства и енергетике у потпуности руководи јесте да модерно рударство и заштита животне средине могу и морају бити комплементарни процеси. Таква стратегија најбоље се може применити управо на калциту, чиме би се обезбедило не само пуко очување животне средине, већ активно учешће у њеној заштити, каже се у саопштењу.
Наша минерална богатства ће нам много значити у годинама које долазе, имајући у виду да су минерални ресурси кључни и за процес енергетске транзиције, за развој нових, еколошки прихватљивих технологија без којих нема развоја обновљивих извора енергије, складиштења електричне енергије и нових „паметних” технологија.
„Наш циљ треба да буде не само да сачувамо рударство, већ да омогућимо даљи развој и модернизацију, где је једна од најбитнијих ствари да стално подижемо захтеве и критеријуме кад је реч о утицају на животну средину. Минерално богатство наше земље припада не само садашњим, него и будућим генерацијама, и због тога је важно да знамо чиме располажемо и какав је потенцијал кад је рударство у питању“, наводи се у саопштењу.