Михајловићу је болест дијагностификована 2019. године, у акутном облику, а потом је био подвргнут терапији трансплантације матичних ћелија.
Упркос почетним добрим вестима и његовом повратку тренерском послу у Болоњи, болест се вратила и Михајловић није успео да је победи.
Легендарни левоноги бомбардер је свој успон ка фудбалском врху кренуо из родног Борова села код Вуковара, а упркос интересовањима Црвене звезде и Динама из Загреба, 1988. године се преселио у Војводину.
У екипи са Славишом Јокановићем, Будимиром Вујачићем, Мирославом Тањгом, Милошем Шестићем, предвођен тренером Љупком Петровићем, освојио је титулу првака Југославије.
Са 21. годином је прешао у Црвену звезду, у трансферу вредном милион немачких марака, за плату од 240.000 марака, аутомобил и стан у Београду, а касније је био део златне генерације црвено-белих која је освојила европску и светску титулу.
У лето 1992. године се преселио у Италију, заиграо је за Рому, две године касније је постао члан Сампдорије, а 1998. Лација, у ком је остао до 2004. године када је прешао у Интер где је и завршио фудбалску каријеру са 37 година.
Интер му је дао и први тренерски посао, постао је помоћник великом пријатељу и некадашњем саиграчу Роберту Манчинију, 2008. је први пут стигао у Болоњу, а после боравка у Катанији, Фиорентини, репрезентацији Србије, Сампдорији, Милану, Торину и Спортингу, 2019. се вратио у Болоњу.
Михајловић ће бити сахрањен у понедељак у Риму.