Форум у Београду: Учвршћене културне споне Русије и Србије

Поред тога што Република Србија и Руска Федерација гаје међусобне односе које имају велики политички, хуманитарни и културни значај, Боцан Харченко је изјавио како се Србија принципијелно не придружује антируским санкцијама „упркос језивом притиску који се врши на председника Александра Вучића и руководство Србије“.

Постојаност сарадње каква је потврђена скупом и конференцијом одржаном у згради Вукове задужбине, објашњава амбасадор, омогућује реализацију свих договора у следећој години. Према његовим речима, захваљујући ставу Србије, јачање културних и туристичких веза одвија се у контексту развоја економских односа који нису ограничени ни на који начин и доприносе томе да „пут остаје отворен“.

Заменица министра културе Руске Федерације Надежда Преподобна верује да ће форум „изградити планове за будућност и неко перспективније време“ као и да ће учешће руководиоца руских федералних институција и регионалних министра туризма на поменутом скупу показати сву могућност културно-туристичких потенцијала.

Државни секретар у Министарству културе Србије, Миодраг Ивановић, истиче да се српско-руски односи заснивају на разумевању и блискости, а да су њихови носећи стубови поштовање суверенитета и територијалног интегритета, безбедност, антифашизам и одбијање историјског ревизионизма. Србија и Русија, како Ивановић каже, деле „исту културну и духовну основу“.

Осврћући се на актуелне филмске пројекте у Русији, Ивановић наглашава да на њима учествују и српски филмски радници попут Милоша Биковића, који такође учествује на форуму.

Након иницијалног дела конференције потписан је и протокол о сарадњи између Музеја жртава геноцида и Музеја Победе са седиштем у Москви. Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида и Анастасија Кретова, руководилац Одељења за међународну сарадњу и изасланица директора Музеја Победе потписали су документ који учвршћује процес повезивања и сарадње двеју међународно референтних установа у области не само културе, већ и културе сећања, што је посебно значајно у времену учесталог историјског ревизионизма.

Српску страну на форуму представљали су директор Народног музеја Србије Бојана Борић Брешковић, директор Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало, директор Филмског центра Србије Гордан Матић, директор Музеја примењене уметности Биљана Јотић, директор Београдске филхармоније Дарко Крстић и други, док су са руске стране учествовали челници Министарства културе Архангелског региона и Републике Хакасије, Роконцерта, Ленфилма, Мосфилма, Националног драмског позоришта Русије, Руске државне библиотеке, Државног Бородинског војно-историјског музеја и други.