Како је изјавила координаторка пројекта Катрин Траутман на конференцији у организацији компаније „Рејл Балтика“ одржаној у Риги, Европска комисија донела је одлуку да финансира до 85 одсто трошкова изградње ове железничке пруге.
„Ово је важна информација за будуће подизвођаче, која говори о значају и финансијској поузданости пројекта Рејл Балтика“, изјавила је она.
Посебан војни значај
Нова пруга требало би да повеже балтичке државе са остатком Европе и реши проблем недостатка директног путничког саобраћаја између Литваније, Летоније и Естоније. Траса ове железничке пруге пролазиће кроз Вилњус, Каунас, Ригу и Талин. Дужина пруге у балтичким државама износиће 870 километара, од чега ће у Литванији њена дужина износити 392 километра, а у Летонији и Естонији 265, односно 213 километара.
„Рејл Балтика“, како каже за Спутњик руски војни експерт Алексеј Леонков, има посебан војни значај. Због тога, према речима стручњака, Европска комисија и планира да уложи у њену изградњу.
„Ова железничка пруга користиће се за пребацивање војне технике и америчких оружаних снага. Да би се војна техника што пре пребацила у балтичке земље, неопходно је извршити посебне радове на овој железничкој прузи. У њену реконструкцију биће укључена и изградња посебних места дуж целе пруге која ће служити за истовар војне опреме која ће затим бити пребачена у војне базе у земљама Прибалтике“, објашњава наш саговорник.
Према речима Леонкова, Рејл Балтика биће изузетно брза железничка пруга.
„Војна опрема која стиже из Сједињених Америчких Држава и утовара се у Дувру (граду у Енглеској), могла би да се нађе на границама са Русијом у року од 48 сати. Преко ове пруге, превозиће се углавном тешка војна техника. Међу њима ће бити возила пешадије, тенкови, самоходна артиљеријска оруђа, као и противваздушни ракетни системи. Дакле, у питању је наоружање које је потребно у случају војног сукоба на линији додира. Такође, преко Рејл Балтике, превозиће се гориво, мазиво, гранате и муниција“, констатује наш стручњак.
Јачање америчког војног присуства
Међутим, према мишљењу експерта Руског института за стратешке студије Олега Наменског, овај пројекат се реализује у интересу Сједињених Америчких Држава које планирају да ојачају своје војно присуство у близини граница Русије.
„Још једном за рачун Европљана, Сједињене Државе решавају сопствене проблеме. У овом случају, ради се о развоју инфраструктуре за стварање додатног војног притиска на Русију. За нашу земљу Рејл Балтика представља изазов, на који ће Русија вероватно одговорити јачањем група у балтичком региону“, изјавио је стручњак за РТ.
Иако засад није објављен износ који је Брисел спреман да издвоји за изградњу „Рејл Балтике“, у 2021. години процењени трошкови изградње железничке пруге порасли су са 5,6 милијарди евра предвиђених за 2017. на седам милијарди евра.
Летонски лист „Диена“ је у септембру ове године објавио стручне процене, према којима су, пре заоштравања ситуације у Украјини, стварни трошкови за Рејл Балтику износили 10-12 милијарди евра. Тренутно, узимајући у обзир економску кризу, инфлацију и друге негативне факторе, потенцијални трошкови могу премашити чак 15 милијарди евра.
Идеја о изградњи ове железничке пруге је иначе потекла од власти балтичких држава још деведесетих година прошлог века. Уговор о њеној изградњи потписали су министри саобраћаја ових држава 2001. године.
Балтичке земље су почеле самостално да реализују пројекат, започевши изградњу појединачних деоница. Ипак, рокови за завршетак њене изградње више пута су одлагани. Сада се очекује да ће пруга бити изграђена до 2027. године.