Да се добро замислиш...
Да видимо прво шта кажу коментари... Први одговор - Мејсон Маунт. Јасно, јављају се Енглези са својим осећајем за хумор. Неозбиљно. Идемо даље.
Роберто Карлос?
Хм, имао је Бразилац невероватну леву ногу, сећамо се и оне његове кифле против Француске за сва времена. Али, вероватно би после оних ситних корака пришао лопти и послао је седам метара преко гола.
Жунињо?
Још један Бразилац. Какав је то извођач слободних удараца био. Могао је са 40 метара да пошаље такву лелујаву лопту коју три голмана не би одбранила. Ипак, када боље размислимо, можда би за њега то било преблизу. Погодио би живи зид. Да, сигурно. И он отпада.
Дејвид Бекам?
О, да. Један од најбољих у историји када су слободњаци у питању. Мада, ипак боље не он. Знаће да је у првом плану малих екрана, можда му фризура буде важнија од самог ударца.
Роналдињо и Лионел Меси?
Светска класа у игри, светска класа у слободњацима. Али, недовољно добри да им живот подаримо у руке.
Ко још долази у обзир?
Зико?
Не.
Зидан?
Не.
Марадона?
Не.
Пирло?
Не.
Бађо?
Не.
Рожерио Сени?
Не.
Чилаверт?
Не.
Кристијано Роналдо?
Не.
Па, ко онда?
Рецимо да тај неко мора да има херца више него сви претходни. Тај неко мора да буде безобразнији од свих претходних. Тај неко мора да буде храбрији од свих наведених. Тај неко мора да буде већи шмекер од свих набројаних. Тај неко мора да има осећај у нози бољи него сви претходни. Тај неко мора да буде најбољи када је најважније, када се ломи.
Не постоји нико ко би то боље урадио од Синише Михајловића.
Он би погодио и сачувао вам живот. Право у малу мрежицу. Голман не би видео лопту. Будите сигурни у то.
Хајде сада да поставимо ми једно хипотетичко питање: Можете ли да замислите некога за кога бисте рекли да је јачи од бетона, да има више живота у себи, да би могао волу реп да ишчупа и победи и најгорег непријатеља, смрт или најтежу болест?
Било би лако пронаћи листу стронгмена, боксера, ултимејт фајтера, људе који трче по 300 километара у цугу, који могу да препливају океан уздуж и попреко, да се попну на Монт Еверест без помоћи шерпаса...
Али, нико не би био такав шмекер.
Нико не би био толико намазан.
Нико не би био толико безобразан.
Нико не би био тако храбар као наш Миха.
И поред свега, овако да се заврши...
Нек му је вечна слава.