Нема сумње да су после шест утакмица и пет победа Аргентинци апсолутно заслужили да се нађу у финалу и боре за трофеј „Златне богиње“, али се мора признати да им је посао често био олакшан бар за трунку.
Од почетка Мундијала, фудбалери Аргентине умели су да се поставе и изнуде пенал, па је тако Лионел Меси већ у првој утакмици против Саудијске Арабије шутирао са беле тачке.
У последњем колу групне фазе Аргентинцима је поново досуђен пенал, али је Меси промашио.
Значајније судијске одлуке уследиле су у нокаут фази, јер је Меси у 73. минуту четвртфинала против Холандије са беле тачке постигао гол за 2:0 и спречио већу драму јер су Холанђани у наставку смањили предност на 2:1.
Већ у 34. минуту полуфиналне утакмице са Хрватском Доминик Ливаковић неспретно је срушио Месија пред голом, а славни Аргентинац осветио се успешно реализованим пеналом.
Трећи пенал и можда најзначајнији који ће Меси памтити досуђен је у финалу против Француске, а тим поготком Лео је једним кораком закорачио ка историји.