Посланица Демократског фронта Јелена Божовић казала је Спутњику да се попис одлагао оволико времена само из једног разлога: страха ДПС-а, јер ће попис становништва показати да Срба у Црној Гори има много више него што је то показао претходни попис који је организован под страхом и тензијама.
“Попис је законска обавеза јер многи пројекти, планови, стратегије државе не могу да се раде док се не буде знало колико држава има становника, која је старосна структура становништва, какве су миграције становиништва. Попис је потребан ради успостављања равномјерног регионалног развоја јер је лоша политика и запостављање сјевера у протеклом периоду довело до масовне миграције становништва према централној и јужној регији”, наглашава Божовићева.
Она указује да је попис дио програма и годишњег плана званичне статистике, да кроз попис једна уређена, грађанска, слободна држава прикупља све потребне податке од грађана, које употребљава за квалитетно спровођење јавне политике.
„Проблем настаје због тога што представници садашње опозиције, односно бивши режим не може да прихвати чињеницу да ће попис који се припрема показати да у Црној Гори живи много већи проценат Срба од од пописа који је 2011. године спровођен у режији ДПС. Проблем је настао оног тренутка кад је ДПС са својим коалиционим сарадницима изгубио позиције власти и моћ да кроз притиске, уцјене и пријетње креира националну структуру Црне Горе”, објашњава Божовићева.
Попис неопходан и да се среди бирачки списак
Бивша власт је, како каже наша саговорница, умјесто да прикупљене податке правилно употребљава, те податке злоупотребљавала, посебно оне о националној, вјерској и етничкој припадности грађана, па су на основу тих података Србе дискриминисали по свим основама.
"У прилог томе говори и чињеница да је у години прије смјене власти од 3.988 запослених у јавној управи само 191 запослени био Србин, односно 4,8 посто. Ако погледамо податке из 2011. године гдје је на поспису било 29 одсто Срба, постаје јасно какву је политику бивши режим спроводио над Србима. Најава бившег премијера Душка Марковића да ће Србе тракторима протјерати из Црне Горе на најбруталнији начин је показатељ шта је бивша власт и бивши режим припремао за Србе у Црној Гори”, истиче Божовићева.
Она напомиње да је попис је важан и неопходан, а да су непостојањем свеобухватних података о становништву и неспровођењем пописа највише оштећени корисници података, јер се сви стратешки и плански документи доносе на основу броја становника, старосне структуре једне земље и сличних података.
„Попис је важан да бисмо видјели прије свега колико људи живи у Црној Гори, не можемо више да рачунамо на то да овдје живи 620.000 већ много мање. Затим је неопходно да знамо која нам је старосна, образовна, социјална структура становништва.
Попис је важан и да би се коначно средио бирачки списак, да бисмо избјегли проблем који имамо у Шавнику, да једна иста особа гласа у неколико општина у Црној Гори, да они који деценијама не живе у Црној Гори широм свијета долазе једном у четири године само да гласају, а онда се врате у државе у којима имају трајни боравак, без жеље да се икад врате у државу из које су једном отишли за бољим животом, јер им овдје бивша власт није створила неопходне услове за пристојан живот. Они су од те власти отишли у бијели свијет, а онда годинама долазили да гласају да и нама који смо овдје остали загорчавају живот”, констатује наша саговорница.
Након 30. августа 2020. и промјене власти, поручује Божовићева, Црна Гора је ослобођена окова ДПС-а.
„Ми из Нове српске демократије и ДФ немамо никакав проблем са тим да грађани слободно мисле и да се слободно изјасне, управо смо се ми из ДФ борили за ту слободу и слобода је била и остала један од важних мотива наше политике. Тако ће Срби моћи слободно да се одреде о свом етничком опредјељењу па ће овај попис показати да Срба у Црној Гори има много више од 28,73 посто како је то претходни попис показао“, каже посланица.
О чему ће се изјашњавати грађани на попису
Иначе, најављеним пописом ће бити обухваћени црногорски држављани који имају пребивалиште или боравиште у Црној Гори без обзира на то да ли су присутни у мјесту становања или привремено бораве у другом мјесту у Црној Гори или у другој држави и странци који имају одобрен стални или привремени боравак.
О особама која се обухватају пописом прикупиће се, између осталог, подаци о имену и презимену, полу, датуму рођења и јединственом матичном броју, мјесту и држави рођења, брачном статусу, односно ванбрачној заједници, животном партнерству лица истог пола, држављанству, националној, односно етничкој припадности, вјери, матерњем језику, језику којим лице уобичајено говори.
„Изузетно, ако лице не жели да се изјасни о националној, односно етничкој припадности, вјери, матерњем и језику којим лице уобичајено говори, уписује се одговор ‘Не жели да се изјасни’“, наводи се у закону.
Попис припрема, организује и спроводи Управа за статистику, а пописна комисија се образује за сваку јединицу локалне самоуправе.
Попис шест пута одлаган
На сједници црногорског парламента 22. новембра на којој су посланици расправљали о Предлогу закона о попису становништва, домаћинстава и станова министар финансија Александар Дамјановић казао је да у Црној Гори тренутно не постоји политичка стабилност за организовање пописа, додајући да би било реално да он буде одржан у октобру или новембру наредне године. Дамјановић је, говорећи у корист усвајања закона, казао да је његов текст усклађен са регулативом ЕУ, а посебно са базом за спровођење пописа.
Он је рекао да не сматра да попис треба да буде више одлаган.
„Када је усвајан закон 2003. године, парламент је шест пута засједао и мијењао закон а тиме и термин одржавања. Немам ништа против да попис буде одржан 1. октобра 2023. године или 1. новембра те године, то може да се угради на предлог посланика“, рекао је Дамјановић.
Министар је тада саопштио да се у региону, као и у Црној Гори, спроводе класични пописи, и остају питања о националној, етничкој припадности, вјери и нацији, наводећи да није тачна теза да се у ЕУ не спроводе класични пописи, те да би се он заложио да се закон повуче ако не би била уведена та три питања.
„Немамо капацитета да изведемо дигитални попис. То у овом тренутку не можемо. Имали смо сајбер напад, већ три мјесеца радим без рачунара“, нагласио је Дамјановић и изразио увјерење да ће попис бити спроведен у демократском и европском духу.
Он је казао да се мониторинг може тражити од Еуростата када се закон усвоји и буду створене формалне претпоставке да се одржи попис.
Како је било на попису 2011. године
На попису 2011. године 278.856 (44,98 одсто) грађана се изјаснило као Црногорци, 178.110 (28,73) су се изјаснили као Срби, Бошњака је било 53.605 (8,65 одсто), Албанаца 30.439 (4,91 одсто), Муслимана 20,537 (3,31 одсто), Рома 6,251 (1,01 одсто), Хрвати 6.021 (0,97 одсто), неизјашњених 30.170 (4,78 одсто).
Према коначним резултатима пописа 2011. године, Црна Гора је тада укупно имала 620 хиљада становника, а ниједна нација нема натполовичну већину.
Нешто мање од 43 посто грађана Црне Горе говори српским језиком, а црногорским скоро 37 одсто.
Предсједник Нове српске демократије Андрија Мандић је тада казао да та странка не признаје резултате пописа и да се, према њиховим резултатима, у Црној Гори тада 33,03 одсто грађана на попису изјаснило као Срби.