Матео се борио са истом болешћу као и Михајловић, али његов пријатељ није успео да победи.
„Морао сам да будем тамо. Михајловића сам упознао у септембру 2019. Он је био суочен с првим делом своје битке, а ја сам се већ борио. Тад сам био у болници на прегледима, а доктор Казадеи, знајући да сам навијач Болоње, одлучио је да ме орасположи. Одвео ме је на спрат где је био Синиша и упознао с њим. Био је то диван сусрет, мало смо ћаскали, а онда ме је потапшао по рамену. Тај тренутак ми је дао велику снагу. Онда је Синиша извадио Болоњин дрес потписан од њега и целог тима и поклонио ми је“, испричао је Елми за „Ресто дел Карлино“.
Дрес ће му заувек остати једна од највреднијих успомена.
„Нисам ни сањао да ћу га носити на Синишиној сахрани. Када сам у петак чуо за његову смрт, нисам веровао. Рекао сам себи: Али како се то догодило тако јакој особи? За мене је то било немогуће. Осећао сам страшан страх и неправду. Синиша је говорио о болести без филтера, што није лако. Сигуран сам да је тако свима дао снагу и јасно ставио до знања шта је заиста важно. Ово говорим зато што се Синиша често враћао у болницу. Сви су били забринути за њега јер су га у Болоњи сви волели“.
Последњи пут Михајловића је видео пре неколико месеци.
„Био је то кратак сусрет, два минута, али сам и то ценио. Био ми је на располагању иако му није било добро. Дао ми је више снаге у тих неколико малих тренутака него што сам добио у хиљаду других дана. Срећан сам што сам га познавао“, истакао је Елми и навео да су последње провере показале да је лимфом побеђен.
► Погледајте нову епизоду емисије Миљанов корнер.