Како се наводи у чланку, Европа никада није била толико уједињена против Русије, али и никада није била толико зависна од Сједињених Америчких Држава.
Европске земље дуги низ година нису могле да пронађу консензус о односу према руском лидеру. Истовремено, након почетка специјалне војне операције у Украјини несугласице су се смањиле.
„Али упркос широком консензусу (у земљама) од Португалије до Пољске, сви европски савезници се налазе у ваздушној струји Вашингтона, реагујући на курс који је задала администрација (председника САД Џозефа) Бајдена“, истиче лист.
Према писању листа, упркос чињеници да су лидери ЕУ Украјини већ обећали милијарде долара, још увек морају да „читају наговештаје“ Вашингтона о стратегији за наредне месеце: колико помоћи Кијев треба да добије, колико послатог наоружања је опасно за ескалацију и какве компромисе Украјина може да направи.
„Сви војни напори представљају један сложени оркестар, али њиме се диригује из Вашингтона“, изјавила је за новине директорка истраживачког центра „Карнеги Европа“ Роза Балфур.
Председник Русије Владимир Путин је 24. фебруара објавио о почетку војне операције демилитаризације Украјине. Он је у обраћању суграђанима рекао да околности „захтевају одлучну и хитну акцију“, пошто су се републике Донбаса обратиле Москви за помоћ. Путин је истакао да је циљ операције „заштита људи који су већ осам година изложени малтретирању и геноциду од стране кијевског режима“. За то је, према његовим речима, планирано да се изврши „демилитаризација и денацификација Украјине“ и да се приведу правди сви ратни злочинци одговорни за „крваве злочине над цивилима“ у Донбасу.
После почетка војне операције Запад је појачао санкциони притисак на Москву. Неке земље су објавиле о замрзавању руске имовине, многи брендови су напустили Русију. Европска унија је увела већ неколико пакета санкција, укључујући ембарго на руски угаљ и нафту. Међутим, то се показало као проблем за сам Запад, јер је изазвало нагли раст инфлације и цена хране и горива.