Мање познато о „империји зла“: Како је настала најслободнија земља света, која је победила фашизам

Руска социјалистичка федеративна република, Украјинска, Белоруска и Закавкаска, створиле су Савез Совјетских Социјалистичких Република. При томе је свака од република била формално суверена држава.

Совјетски савез је тада постао најслободнија, најдемократскија, најпрогресивнија држава на свету. Права и могућности које су добили грађани те земље, били су просто незамисливи за људе тог времена. Данас, кад се СССР помиње само као „империја зла“ треба се сетити шта су данашње генерације наследиле од ње.

Могућност да бирају и буду бирани, добили су милиони људи. На западу се то право ограничавало на разне начине, укључујући и имовно стање или припадност одређеном друштвеној групи.

Руске жене су биле прве у свету које су добиле не само право гласа, него и право да се школују и да буду плаћене једнако као мушкарци. Прва жена у савременој историји, чланица неке владе, а потом и прва амбасадорка, била је Александра Колонтај.

На Оксфорду и Кембриџу, жене су могле да се школују тек након педесет година.

Незапосленост је у СССР-у био непознат појам. А запосленост је са собом доносила читав низ привилегија које су на Западу могли само да сањају - бесплатан стан, бесплатно лечење, плаћени годишњи одмор, уз такорећи бесплатне комуналне услуге, плус плаћено летовање или зимовање на мору или у бањама, на планинама. Истина, били су редови и спискови, али су сви стизали. Било је и бесплатних карата за позориште, оперу, биоскоп, поклона од фирме разним поводима, макар били и мали, али – поклони.

Дете радника или сељака могло је постати филозоф, генерал, професор, лекар, министар. Чак и шеф државе.

Симбол совјетске власти били су и раскошни домови пионира у најлепшим зградама и дворцима разних градова, али и летњи кампови од којих су неки, као на пример Артек, постали и међународни. У њима су сва деца имала обезбеђен бесплатан боравак.

Ни о чему сличном у то време нису могли да сањају људи у тада најнапреднијим земљама света.

Наређење да се изгради један од најлепших метроа на свету, у коме је свака станица, копија балских дворана племићких двораца, издао је управо Владимир Иљич Лењин, а изградњу наставио озлоглашени Стаљин.

Они су одлучили да се у стан сваког радника уведе струја, топла вода, централно грејање. И путеви и мостови и хидроцентрале и бране и стотине нових градова око тек отворених фабрика… У сваком од њих је морао бити и дом културе, и библиотека, и позориште, и клинике, и обданишта, и школе, и градски превоз – све оно што тада нису имали ни сви европски мегаполиси. Стићи и престићи Америку – била је девиза под којом се живело. Лет Гагарина у космос био је остварење тог сна, а победа над фашизмом и Хитлером спасила је свет!

Многи ће на све ово поставити питање – а по коју цену, мислећи на репресије и на Гулаг, чије постојање данас нико не спори. Чињеница је да је 1920. био грађански рат, чије су последице постале политичке чистке. Није спорно да је то била цена коју је руски народ платио за своју револуцију и за своју будућност.

Земља се тада развијала невероватном брзином, - десет процената годишње, тридесет година за редом, упркос санкцијама које су већ тада постојале, упркос антисовјетској пропаганди која се ширила, не зато што је запад бринуо за демократију у СССР-у, него се бојао да ће се радничка класа у њиховим земљама пробудити и тражити све оно што су имали совјети.

Москва је тих година постала мека светске авангарде. Свет су освојили филмови Ејзенштајна, писао је Мајаковски, Пастернак је добио Нобелову награду, Прокофјев и Шостакович су освојили свет музике.

Сто година је прошло, али тај датум, ма шта се о њему говорило, заузима посебно место у животу свих оних који су живели у СССР-у и њихових потомака. То се види на сваком кораку – на улицама се и данас продају симболи велике државе, мајице, заставе, значке, капе, сатови. Химна Русије је прерађена химна СССР-а. С носталгијом се многи сећају времена када је хлеб био готово џабе, кључеви од добијеног стана се остављали испод отирача, кад није било телефона, страних аутомобила, интернета… деца се слободно играла по двориштима, пентрала по дрвећу, играла жмурке, а родитељи се окупљали по кућама, читали књиге и причали о њима…

Било је то, кажу, и страшно и дивно време.

Јубиларна годишњица оснивања Совјетског Савеза, неће бити свечано обележена. Упркос различитим мишљењима о улози и значају СССР у светској историји, једино је Комунистичка партија Русије, на челу са с Генадијем Зјугановим, предложила Државној думи да усвоји неколико занимљивих изјава. Прва од њих је да се обележи стота годишњица оснивања, али и тридесета година распада СССР-а.

Према њиховом мишљењу потребно је званично позитивно оценити огроман утицај земље бољшевика на ток светске историје, а да се ова годишњица, као „изванредан историјски датум“ пропрати низом пригодних свечаности.

Други предлог комуниста односи се на тридесетогодишњицу распада земље и да се да подршка изјави председника Русије "да је распад Совјетског Савеза највећа геополитичка катастрофа 20. века".

Уз то, требало би, кажу комунисти, да посланици Државне думе оштро осуде споразум између Републике Белорусије, Руске Федерације и Украјине о стварању Заједнице Независних Држава (ЗНД), потписаног у Минску 8. децембра 1991. године, и потврде свој став, од 15. марта 1996. године, да споразум о стварању ЗНД у делу који се односи на окончање постојања СССР-а нема правну снагу за Русију".