Оружане снаге Русије су од 1991. године претрпеле значајне измене. По речима војног експерта, редукован је број војних универзитета и базних аеродрома, војска је напустила неке објекте у иностранству, на пример на Куби, у Вијетнаму, у Источној Немачкој, Грузији. Са друге стране, није се одустало од традиције совјетске армије.
„Војска је прошла низ реформи и постала је професионална. Служење војног рока је смањено са две године у војсци и три у морнарици на једну годину. Сада има око 600.000 војника по уговору, око 300.000 војних обвезника, остало су други службеници“, истиче Леонков.
Промењена је и структура – укинути су читави војни корпуси, дивизије, пукови. Војска је преформатизована на бригадну структуру по узору на земље НАТО-а. Главна борбена јединица постала је батаљонска тактичка група.
Како додаје, Русија се делимично враћа на структуру војске, родове какви су постојали у совјетско време. На пример, недавно је министар одбране Сергеј Шојгу најавио реформу према којој ће бити повећан број војника.
Специјална војна операција је показала да се против Оружаних снага Русије бори не само украјинска војска, већ заправо цео блок НАТО-а, сматра експерт. Према његовом мишљењу, иако Алијанса није отворено присутна на бојном пољу, јасно је приметна примена њене тактике, оперативно-тактичких метода и стратешко планирање.
На пример, основу копнених снага чине модернизоване верзије совјетских главних борбених тенкова Т-72, Т-80, па чак и Т-90, који су почели да се праве још у СССР-у.
Ваздушно-космичке снаге Русије се углавном ослањају на бомбардере-носаче ракета Ту-160, Ту-95МС, Ту-22М3, направљене у СССР-у, транспортере Ил-76МД, ловце из породице Су-27, јуришне авионе Су-25, а војна авијација на хеликоптере Ми-8 и Ми-24 (и његову модернизовану верзију Ми-35), тешке транспортне хеликоптере Ми-26. Сада су сви они модернизовани за решавање задатака у савременим условима.
Комплекси и системи противваздушне и противракетне одбране, који показују изузетне резултате током специјалне операције, такође су углавном направљени још у време Совјетског Савеза. Сада руско небо штите модернизоване верзије совјетских модела или њихове следеће генерације: С-400, С-300В4, „тор-М2“, „бук-М3“, па чак и „панцир-С1“ као напредна верзија система ПВО „тунгуска“ и „шилка“. Руска ПВО наследила је од своје претходнице и сам принцип изградње вишеслојног система одбране од оружја за ваздушни напад.
„Русија је наследила и океанску флоту, која је, нажалост, највише редукована деведесетих година прошлог века“, рекао је Леонков.
„Готово све што је започето у Совјетском Савезу у војно-техничком смислу, реализовано је или ће бити реализовано у савременој Русији, са савременим материјалима. Примећује се позитиван тренд очувања совјетског наслеђа и стварања напредних система на његовој основи“, закључује Леонков.