На питање како Шведска гледа на захтев Приштине за чланство у ЕУ, с обзиром да Косово није чланица УН, каква ће бити процедура и када мисли да би апликација Приштине могла да се нађе на дневном реду ЕУ, амбасадорка Шведске за Србију и Црну Гору каже да ће се тим питањем бавити када захтев буде на агенди ЕУ.
„То ћемо учинити у блиској консултацији са државама чланицама“, рекла је амбасадорка која је на питање да ли мисли да би тај потез Приштине могао да утиче на дијалог о Косову и Метохији, одговорила да ЕУ даноноћно ради на решавању кризе на северу Косова.
„Потребно нам је стварање услова за повратак косовских Срба у заједничке институције, у којима они играју важну улогу“, рекла је Бен Давид у интервјуу за Танјуг.
На питање какав ће бити став Шведске поводом поштовања потписаних споразума и докумената о КиМ у којима је посредовала ЕУ, а пре свега Бриселског споразума, наглашава да је дијалог под окриљем ЕУ једини начин да се напредује и постигне договор о свеобухватној нормализацији односа Београда и Приштине, што је кључни аспект преговора о приступању Србије ЕУ.
„Од кључне је важности да се сви споразуми претходно постигнути у дијалогу морају брзо имплементирати. То нису само обећања, већ и обавезе обе стране. То подразумева оснивање Заједнице српских општина. ЕУ ће наставити да ради на том циљу“, казала је Бен Давид.
„Понављамо нашу снажну подршку неуморним напорима специјалног представника ЕУ Мирослава Лајчака“, рекла је она.
На питање да ли би Шведска током председавања ЕУ могла више да се заложи за заштиту права Срба на КиМ и формирање Заједнице српских општина и да ли ће се Стокхолм за то залагати рекла је да је кључно да се сви споразуми брзо имплементирају.
„Чврсто смо посвећени и желимо добродошлицу земљама Западног Балкана у породицу ЕУ. Геополитичка реалност донела је нову потребу за хитношћу у процесу приступања ЕУ. Али мерила као основни услови и даље важе. Постоји јасан пут, јасна методологија. Желимо да видимо да се процес придруживања заснован на реформама убрзава“, рекла је амбасадорка.
Она је додала да ће наставити да позива Србију да усклади спољну и безбедносну политику са ЕУ у вези са кризом у Украјини.
„Ово је преломни тренутак за Европу и свет. То значи да усклађивање спољне и безбедносне политике ЕУ и испуњавање критеријума ЕУ о основама обликују могућности за напредак“, нагласила је амбасадорка и додала како је Србија „један од највећих прималаца фондова ЕУ у свету, са 200 милиона евра годишње“.
Бонус видео: