Овако академик и драмски писац Душан Ковачевић, ексклузивно за емисију Спутњика „Ја, Путинов агент“, реагује на списак опскурне групе која из недеље у недељу додаје нова имена „руских шијуна“ у Србији.
Као осведочени експерт за профил шпијуна са наших простора, као неко ко је поставио архетипове балканских шпијуна Илије и Ђуре Чворовића и Луке Лабана, Ковачевић потврђује за Спутњик да су шпијуни свуда око нас.
„Историја шпијуна и шпијунаже је мени била занимљива још од раних дана из детињства када се неко у разреду јављао и шпијунирао нас ученике учитељици. Од тог првог контакта са људима који су прилазили учитељици и причали шта је ко од нас радио, па касније кроз школовање и кроз цео живот увек је неко некога шпијунирао. Тако да та особина дојављивања и цинкарења није ништа ново“, поручује чувени драмски писац.
Он објашњава и шта се променило у опису посла једног шпијуна од времена када су настали његови култни комади, до данас.
„Десио се тај велики технолошки напредак. Некада су ти шпијуни ишли за људима, пратили их, снимали их фотоапаратима, гледали их кроз двоглед, ту су често страдали, уједали су их пси... Дешавало им се све оно што једног несретног шпијуна може да задеси... А данас ви имате једну велику предност, а то је да самом чињеницом да имате мобилни телефон, који ја хвала богу – немам, сами себе пријављујете и сами себе дојављујете. Једноставно је та висока технологија којом смо окружени уништила посао класичног шпијуна. Ви плаћате тај мобилни телефон да би сами себе пријављивали, да би вас слушали, да би вас гледали, да би знали све о вама“, закључује наш саговорник.
Бонус видео: