Рукопис једног мајстора
Прва научна сензација догодила се у летовалишту Сан Кашано деи Бањи у Тоскани. Ту се од 2019. године ископава староримски бањски комплекс. Рад су отежвале особености тла, јер је оно углавном мочварно.
Археолози с Универзитета у Сијени били су веома изненађени када су 8. новембра ове године под водом и блатом пронашли главе, руке, а затим и читаве фигуре – укупно 24 скулптуре од бронзе.
Стручњаци су проценили да потичу из периода 2. и 1. века пре наше ере. У том периоду Римљани нису били кадри да стварају таква ремек-дела и били су ограничени на радове од глине.
За првим открићем готово одмах је уследило и друго. Научна група с Фрајбуршког универзитета 10. новембра је саопштила да је у граду Вулчи (у области Лација) пронашла монументални комплекс храмова из 6. века пре наше ере.
И поново се јавило питање: пошто Римљани нису могли да подигну такав објекат, јер су у том тренутку били на нижем ступњу развоја, ко је онда оставио тако драгоцене артефакте? У оба случаја научници су без двоумљења одговорили да је реч о Етрурцима. Тај народ је живео на Апенинском полуострву много пре Латина.
„Ствар је у томе што су Лацио и Тоскана историјске области које је насељавао овај народ. Због тога нема сумње да је реч о открићу које припада етрурској култури“, каже координатор археолошког истраживања, доцент Универзитета у Сијени Јакобо Таболи.
Он додаје да су мајстори оставили и писане трагове. На рушевинама храма и на бронзаним статуама налазе се необична слоба која подсећају на латинична. Искусно око стручњака с лакоћом је утврдило да је реч о етрурском језику.
Таболи закључује да ће убрзо, на основу ових открића, бити откривено много више података о древној етрурској култури.
Загонетни нестанак Етрураца
Ипак, оптимизму противрече чињенице. Без обзира на то што се етрурска култура проучава већ неколико векова, још није могуће разумети какав је то био народ.
Савременим научницима је познато да су се Етрурци на територији Апенинског полуострва појавили у 9. веку пре наше ере. Заузимали су северне области, обрасле шумама и с много камена, глине, олова, гвожђа и угља.
Етрурија се због тога у врло кратком року, за само три века, претворила у напредну цивилизацију с веома вештим занатлијама, успешним земљорадницима и развијеном металургијом.
Економски процват је јачао државност, тако да је Етрурија до 6. века прерасла у конгломерат од 12 градова. Моћна политичка заједница, ипак, практично ни са ким није ратовала, већ је, напротив, активно преузимала искуство од својих суседа.
С успоном Рима у 4. веку Етрурци су постепено почели да губе контролу над својим територијама и већ крајем тог века све се ређе срећу спомињања некад велике државе.
Загонетни нестанак Етрураца је једно од питања које мучи истраживаче, али још више мука им задаје трагање за одговором о њиховом пореклу.
Дуго је била прихваћена миграциона верзија. У радовима старогрчког историчара Херодота о Етрурцима се говори као о придошлицама из Лидије (историјске области у Малој Азији). Услед катастрофалне суше и глади они су напустили домовину и пребацили се на Апенинско полуострво. Према оцу историје, то се догодило у исто време када и Тројански рат.
Римски хроничар Тит Ливије сматрао је, међутим, да су Етрурци на Апенинско полуострво дошли са севера, а постоји и трећа верзија, према којој је та цивилизација била аутохтона.
Италијански палеогенетичари су 2009. године упоредили ДНК садашњих житеља Тоскане с генетским узорцима из етрурских гробница. Резултати су показали да обе групе имају високи степен сродности са савременим становницима Мале Азије.
Научници из Тибингенског универзитета (Немачка) одлучили су да обаве ново истраживање.
„Повећали смо количину узорака. Узели смо материјал од 82 представника етрурске цивилизације који су живели у периоду од 800. до 100. године пре наше ере. Испоставило се да нема никакве генетске везе Етрураца с досељеницима из Азије. Напротив, њихов генетски профил је говорио о сродству с Латинима – прародитељима Римљана“, објашњава професор Тибингенског универзитета Казимо Поста.
Неразрешива тајна
Ништа мању загонетку за научнике представља језик Етрураца. Током година ископавања археолози су пронашли много глинених и бронзаних таблица, надгробних натписа на саркофазима. Сви су они истачкани тајанственим знацима, али за сада нико није успео да их потпуно дешифрује.
На први поглед, слова Етрураца подсећају на латинична. У појединим текстовима чак се срећу имена античких божанстава – Минерве, Јупитера, Јуноне.
„Ти записи се, међутим, појављују само на артефактима из периода када је Етрурија била на заласку. Претпоставља се да је тада интезивно текао процес асимилације. Због тога су у новим условима Етрурци преименовали своје богове по угледу на Римљане“, објашњава професор археологије Швајцарског колеџа Грегори Ворден.
Права сензација била је ритуална стела која је пронађена 2016. године на ископинама једног од етрурских светилишта. Артефакт је датиран на 7. век пре наше ере, када још није било речи ни о каквом римском утицају.
Дешифровање натписа на стели је и даље у току. „То није надгробна плоча какве смо раније налазили, због чега се надамо да ћемо сазнати неке нове речи“, објашњава Ворден.
Протеклих година идентификовано је само 70 речи од готово две хиљаде. Стручњаци се слажу да етрурска култура за сада остаје неразрешива тајна коју је веома тешко одгонетнути.