"Важна је за нас 2023. година, јер ћемо завршити неке важне пројекте у гасном сектору и производњи струје. Очекујемо да ћемо завршити гасну интерконекцију и нову термоелектрану у Костолцу, која ће донети нових 350 мегавата, што је изузетно значајно за планирање наредне зиме, јер очекујем да ће она бити непредвидљивија од ове, зато што ће енергетска криза наставити да погађа целу Европу", рекла је министарка Ђедовић за Танјуг.
Она је, износећи планове министарства за 2023. годину, нагласила да ће бити настављена изградња преносних капацитета у електроенергетици, односно Трансбалканског коридора, који ће Србију да повеже са Румунијом, Босном и Херцеговином и Црном Гором.
"Јачаћемо и нашу дистрибутивну мрежу, да реализујемо пројекат аутоматизације и дигитализације мреже, јер имамо јако велике губитке од преко 11 одсто на мрежи. Битно нам је да је ојачамо и у тај пројекат ће бити уложено око 140 милиона евра", објаснила је Ђедовићева.
Проценила је да ће 2023. цене гаса, струје и нафте остати највећи изазови, упркос томе што се цена гаса на тржишту стабилизовала последњих дана и пала на ниво пре почетка сукоба у Украјини.
"Не знамо колико ће тај период трајати. Важно је да имамо довољне количине гаса у резерви, како бисмо могли да реагујемо на непредвиђене ситуације, ако се цена попне на преко 2.000 долара, као што је било момената у 2022. години. Слично је са ценом струје и нафте. Видећемо како ће да се крећу цене када у фебруару ЕУ уведе рестрикције на руску нафту и нафтне деривате", упозорила је министарка енергетике.
Нагласила је да ће се одређени поремећаји у енергетици наставити и да ће се прелити и на наше тржиште наредне године.
"Зато нам је важно да обезбедимо што већу сигурност и независност нашег система, да стварамо услове за алтернативне изворе енергената, као што ће то бити случај са гасом, да стабилизујемо производњу и да што више нових производних капацитета за електричну енергију имамо од 2023. надаље", навела је Ђедовићева.
Обећала је да ће се влада трудити да 2023. поскупљења енергије за грађане и привреду буду што нижа, како би енергетски сектор био одржив.
"И после поскупљења од 1. јануара (струје за домаћинства и мале потрошаче у просеку осам одсто, а гаса за 11 одсто), имаћемо најнижу цену електричне енергије и гаса или међу најнижим. Такође се трудим да висина плата и пензија прати повећања.
Повећавамо број енергетски угрожених купаца и новом уредбом је прописано да три и по пута више грађана може да стекне статус енергетски угроженог купца, који ће добити подршку владе да плате своје рачуне", навела је Ђедовићева.
Утешкој ситуацији са енергентима са којом се срећу Европа и свет, ми се заиста трудимо да то повећање цена буде најмање могуће, истакла је министарка.
„Морамо да се унапређујемо и да реформишемо енергетски сектор“
Одговарајући на питање докле се стигло у разговорима са норвешким консултантима са којима се припрема реформа енергетског сектора и каква ће она бити, Ђедовићева је навела да је најважније да енергетски сектор послује на здравим основама.
"Не кажем да до сада то није био случај, али морамо да се унапређујемо и да реформишемо енергетски сектор, што је била једа од првих анализа које смо добили у разговору са норвешким консултантима. Наставићемо рад, није ни прва фаза још завршена, размишљамо дугорочно, где желимо да будемо 2025. што се тиче наших производних капацитета, енергетског микса, базних енергената, значи угља, обновљивих извора енергије и у којој мери ће гас имати функцију у том прелазном периоду", рекла је министарка енергетике.
Додала је како су то стратешка питања о којима влада мора да размишља и којима се бави кроз Национални енергетски план, који би требало да буде усвојен у 2023. године, као и кроз Стратегију енергетског сектора до 2040, са пројекцијама до 2050. године.
На питање шта би лично или професионално желела да се оствари у 2023. години, рекла је да је њена жеља да се поставе основе на којима ћемо градити енергетски сектор у будућности.
"Да 2023. буде година у којој ћемо направити националне инвестиционе планове, да сагледамо сектор у целини и да се заиста стратешки определимо за енергетску транзицију, јер нам је циљ да смањимо емисију штетних гасова, да имамо сигуран систем и можемо да се ослонимо на сопствене капацитете", навела је Ђедовићева.
Додала је како све то захтева одговарајуће планирање и реализацију тих планова, чему јавна предузећа, министарство и влада морају да буду посвећени.
"Али нам треба и подршка приватног сектора, јер нећемо моћи да реализујемо све инвестиције које су нам потребне ослањајући се само на наша јавна улагања. Зато нам је важан добар регулаторни оквир и у том смислу се радујем да ћемо већ почетком наредне године унапредити регулаторни оквир, како бисмо створили услове да имамо више инвестиција у обновљиве изворе енергије и циљ нам је да то постигнемо кроз аукције које треба да покренемо", најавила је министарка Ђедовић.
Бонус видео: