Подаци показују да је у Црној Гори стално настањено 30.265 страних држављана, док на привременом боравку имамо 48.896, саопштавају из Министарства унутрашњих послова. Ове године издато је више од 27.000 дозвола за привремени боравак и рад. Ова цифра премашила је рекорд из 2018. године.
Миграције су комплексна друштвена појава. Стручњаци оцјењују да странци у Црној Гори утичу на наталитет, морталитет, те промјене у биолошким, али и социо-економским структурама становништва.
Мирза Мулешковић, економски аналитичар, истиче да као дио међународних кретања, посебно проузрокованих кризом у Украјни, ни Црну Гору нису заобишли трендови великог доласка странаца.
„Подаци који нам говоре о томе нас упозоравају да држава мора много више рачуна да поведе о том питању, посебно из дијела демографске структуре али и економског укључивања странаца. Јасно је да је у дијелу економије, Црна Гора забиљежила раст броја како нових предузећа чији су оснивачи страни држављани, такои и великог броја запослених који нису градјани Црне Горе. Овакви подаци имају и позитивне и негативне репрекусије за економију. Са једне стране, креирање нових радних мјеста у великој мјери подржава јавне финансије Црне Горе, јача предузетниство али и мотивише грађане Црне Горе да покрену своје пословање”, објашњава за Спутњик Мулешковић.
У Црној Гори тренутно има 80 хиљада страних држављана.
© Sputnik / Никола Бижић
Са друге стране, како каже, могући су проблеми због попуњавања слободних радних мјеста страним држављанима у односу на домаће.
„Такође нешто што јесте било интересантно је подизање цијена некретнина и издавања некретнина изазвано доласком украјинских и руских грађана због рата. Ово су ситуације у којима се подижу трошкови како пословања тако и живота у Црној Гори. Држава мора креирати јасну политику управљања са оваквим ситуацијама кроз коју ће видјети како на најефикаснији начин да управо искористи тренутну ситацију како би унаприједила стање јавних финансија али како би и креирала пословни амбијент који ће бити повољнији”, коментарише Мулешковић.
Наш саговорник истиче да је такође веома битно из угла демографије да се ова кретања посматрају и да се доносе политике које ће бити усклађене са тренутним трендовима.
Странци и грађани српске националности
Веско Пејак из НВО Алтернатива указује на важан феномен када је у питању категорија „страних држављана“ у Црној Гори.
„Тренутно се у Црној Гори воде као странци и људи који су читав свој живот провели у држави, завршили овде основно и средње образовање, а неки и факултет. Тих грађана има најмање око 30.000 и воде се као ‘неприлагођени’, то јест као грађани који нијесу били спремни да гласају за ДПС. Углавном су то грађани српске националности, али има и Рома, Хрвата и Бошњака у неким случајевима. Њихов статус држава је могла да ријеши за пет минута на једном листу А4, али се то није десило јер би се потпуно промијенила политичка слика Црне Горе. Јер 30.000 нових гласача су најмање — три посланичка мјеста. То је много кад се види да о власти у Црној Гори одлучују два или три посланика”, истиче Пејак за Спутњик.
Према мишљењу Пејака, на те људе често заборавља и њихова матична држава — Србија. Како каже, за српске представнике у Црној Гори се издвајају милиони евра, док за правно ријешење тих грађана не иде нити један једини цент.
„Алтернатива Црна Гора је ријешила пар стотина тих случајева од почетка 2022. потпуно бесплатно, иако немамо нити један једини цент у буџету и иако нам то одузима много времена које трошимо да помогнемо радницима Црне Горе. Ту има смијешних случајева, као рецимо да држављанство Црне Горе нема жена јер јој се мајка породила у Дубровнику и јер Херцег Нови тада није имао породилиште. Замислите онда како се осјећа особа која живи читавог живота у Црној Гори, која никад није ишла дуже од мјесец дана ван земље, која има 35 година а која нема држављанство ове земље. Смијешно али истинито. А таквих случајева је много. Превише”, тврди Пејак за Спутњик.
Од почетка кризе у Украјини, увећан је и захтјев за привремени боравак држављана ове двије земље. Тако је, од почетка године привремени боравак одобрен за 7.411 Руса и 1.835 Украјинаца. Када се те цифре саберу са бројем оних којима је у претходном периоду одобрен привремени боравак, долазимо до тога имамо 14.606 руских држављана, а украјинских 1.979.
Послије држављана Русије, ове године је привремених боравака највише одбрено за држављане Турске, затим Србије, Косова, Босне и Херцеговине и Албаније.
Подгоричко насеље Сити кварт, омиљено је код странаца који тренутно бораве у главном граду Црне Горе. Због потражње станова порасле су кирије за 50 до 60 одсто, а у оближњем супермаркету и касирке су принуђена да науче стране језике, како би разумјеле муштерије.
У црногорским школама 5.230 дјеце чији су родитељи странци
Из Министарства просвјете Спутњику је одговорено да су у црногорском образовном систему укључени странци из Украјине, Русије, Бјелорусије, Турске, Аргентине, и других земаља. Предшколско, основно и средње школско образовање похађа у овом тренутку 5.230 дјеце из других земаља, и то у приватним и државним образовно-васпитним установама.
Највише их је из Русије – 1.668, Србије – 1.561, из Украјине – 513.
Што се тиче осталих земаља, из Министарства просвјете прецизирају да из Турске имају 129 ученика укључена у црногорски образовни процес, из Аргентине – 4, из Аустралије и Аустрије по 6, Азербеџана њих 7, из Израела петнаесторо дјеце, Казахстана – 28, Куба – 4, Њемачке – 72, Уједињеног Краљевства – 30.
Из Министартва просвјете, односно установе образовања у Црној Гори саопштавају да користе смјернице за укључивање ученика са других говорних подручја. Страни држављани који имају привремени боравак или стално настањење у нашој држави, једнаки су у остваривању права на образовање са црногорским грађанма.
„Успјешно и смислено укључивање ученика са других говорних подручја у квалитетно образовање се не односи само на то да им се пружи могућност да уче, односно да задовоље своје академске потребе, већ су неопходне и активности које се односе на рјешавање њихових друштвених и емоционалних потреба. Интеграција ових ученика у образовни систем може се посматрати кроз три димензије: потребе за учењем — учење језика, прилагођавање новом систему образовања; социјалне потребе-комуникација, доживљај припадности и повезаности; емоционалне потребе — безбједност, превазилажење стрепње и несигурности.
Да би се овај свеобухватни приступ примјенио у пракси, неопходно је бавити се са неколико аспеката: организација рада у образовно-васпитнмим установама; реализација наставе-индивидуална подршка; препоруке за преузимање одговорности у спровођењу наставног процеса“, саопштено је Спутњику из тог ресора.