Знаменитости и тајне Ермитажа: Од загонетних мумија до видовитих мачака

Назив „Ермитаж“ потиче од француске речи hermitage (уточиште). Управо тако, у потпуној самоћи и миру, волела је да разгледа слике Катарина Друга. Њена колекција налазила се у здању које се сада зове Мали Ермитаж. Царица је веома добро разумела вредност уметничких дела и желела је да у једном од двораца направи музеј који може да се мери с европским музејима.

Ермитаж садржи и аквизиције Катарининих претходника, укључујући и такозвану Сибирску колекцију Петра Великог. Она је сачувана у специјално изграђеној Златној остави.

Катарина Велика је у Пољској купила библиотеку браће Залуски: више од триста хиљада томова, неколико хиљада рукописа и на стотине гравира. Да би неко добио могућност да види нешто од тог блага, морао је да добије личну дозволу од царице.

Иначе, целокупна колекција Ермитажа била је затворена за ширу публику. Тек је 1852. године у музеју одлучено да могу да га посећују сви који то желе.

Мноштво експоната прате интересантне приче. На пример, у Великом дворишту Зимског дворца налази се оригинална скулптура – грациозна женска глава. Када се гледа из далека чини се да је глава тродимензионална, али када се приђе ближе, види се да је реч о спљоштеном приказу. Главу је израдио мајстор илузије, шпански уметник Жауме Пленса.

Међу механизмима-аутоматима издваја се, наравно, чувени „Паун“. Огромни сат од позлаћеног бакра – поклон за Катарину Велику од Григорија Потемкина. Истина, сат је, када је превожен из Енглеске, у којој је направљен, био оштећен. „Пауна“ је поправио Иван Кулибин.

Механизам ради до данас: птица шири реп, петао кукуриче, вилин коњиц лети изнад печурке, сова окреће главу и очи. Некада је паун умео и да се огласи, али тај механизам није могао да се рестаурира.

У Ермитажу постоје и мрачне легенде, повезане углавном с Египатском двораном. Кажу да се једном годишње на коленима богиње Секмет појављује чудна локвица, налик на крв. Примећују је само чувари: ујутру она нестаје. Наравно, колају и гласине о томе да се мумија египатског свештеника, која лежи недалеко од тајанствене статуе, повремено помиче.

Једна од знаменитости Ермитажа јесу његове мачке. Први је био Василије ког је лично Петар Први довео да би плашио мишеве и пацове. Васкино порекло је прекривено велом тајне. Према једној верзији, император га је донео из Холандије. Према другој – монарху су га поклонили холандски трговци који су живели у Вологди.

Василије, који је имао преку нарав и био врло крупан, заиста је плашио глодаре. Петрова кћи Јелисавета, која се страшно плашила мишева, повећала је број музејских мачака и од тада су ове животиње стални становници Ермитажа. По наредби царице доведени су из Казања.

Катарина Друга је мачкама доделила почасно звање чувара и наредила да се према њима односе уз пуно поштовања.

Данас свака мачка има свој пасош, а о њиховом здрављу брину ветеринари. Њихов дан обележава се 28. марта, а сарадници музеја их зову „ермики“.

Животиње често добијају имена сликара, а то се усталило откако се један мачор заглавио у вентилацији дворане са сликама Ван Дајка. Ту мачку су од тада звали Вандајк.

Један од најпопуларнијих мачака у Ермитажу је плавооки Ахил, који је предсказивао резултате фудбалских утакмица. Он је грешио много ређе него чувени октопод Пол.