ЖИВОТ

Серотонин: Зашто је опасан вишак „хормона среће“?

Серотонин је један од неуротрансмитера који учествује у мноштву процеса у људском организму. Како и где настаје, може ли се мозак научити да синтетише „хормон среће“, зашто је повишени ниво серотонина опасан?
Sputnik

„Серотонин је супстанца коју, с једне стране, зову хормоном, а с друге – неуротрансмитером (органско једињење које се производи у нервном систему и учествује у размени информација међу нервним ћелијама). Његова количина у синапсама може бити већа или мања, а то може да утиче на понашање, реаговање, апетит, мноштво карактерних црта“, објашњава Јелена Островска, лекар ендокринолог, експерт за превентивну и антиејџ медицину Европског медицинског центра.

Серотонин је назив добио по томе што је први пут откривен у слузници желуца, као супстанца која повећава тонус глатке мускулатуре. Одатле и назив: „сероза“ – слузница“ и „тонин“ – оно што повећава тонус. Он је такође и неуротрансмитер централног нервног система, односно испуњава улогу „везисте“ међу нервним ћелијама у мозгу.
„То је ткивни хормон, односно хормон који делује у ткивима унутрашњих органа, повећавајући тонус ћелија глатких мишића, укључујући и зидове крвних судова. Хемијски назив серотонина је 5-хидрокситриптамин, односно 5-НТ. У организму човека може се издвојити пет важних неуротрансмитера – сигналних молекула који преносе информације у централном нервном систему и регулишу одређене реакције. То су: серотонин, допамин, адреналин, норадреналин, и гама-аминобутерна киселина“, наводи Јелена Синицина.
Серотонин има функцију одржавања баланса. При снажном узбуђењу он може да успорава процесе у централном нервном систему и да самим тим смањује ниво стреса.
Периферни серотонин стимулише лучење фермената панкреаса. Он, такође, регулише основне функције органа, као што су фреквенција откуцаја срца, активност дисања, сужавање крвних судова, варење хране.
Серотонин који настаје у централном нервном систему утиче на разне облике понашања (расположење, схватање, памћење и реакције на стрес), као и на циркардијалне ритмове, температуру тела и повраћање. Он, такође, смањује праг осетљивости на бол.
Јелена Синицина додаје да серотонин знатно утиче на сан, стимулише делове мозга који управљају циклусима сна и будног стања. Помаже у заустављању крварења и зацељивању рана.

Због чега се серотонин зове „хормон среће“

„Као медијатор у мозгу серотонин кочи споредне сигнале узбуђења, од чега постајемо усредсређенији, самоуверенији и мање подложни негативним утицајима. Када има довољно серотонина, наше расположење је стабилно. Недостатак ове супстанце се повезује с депресијом“, објашњава Јелена Синицина.
Око 95 одсто серотонина се производи у цревима, највећем ендокрином органу у људском телу.

„Периферни серотонин, који се синтетише у ћелијама црева, складишти се у тромбоцитима, који имају способност да скупљају и ослобађају неуромедијатор. На тај начин они регулишу његов ниво у периферној крви. Серотонин који је добијен из тромбоцита игра улогу у свему што они раде – у хомеостази, тромбози и имуним функцијама“, објашњава лекар-ендокринолог Наталија Кирдјанкина.

У централном нервном систему овај неуромедијатор производе неурони мозга.

Како повећати ниво серотонина

Када се пацијент жали на забринутост, апатију, умор, лош сан, промене у метаболизму, смањену концентрацију, лекар треба да обрати пажњу на рад неуромедијатора. То су биолошки активне супстанце које преносе сигнале нервних ћелија.
„Смањена количина серотонина доводи до погоршања расположења, анксиозности, умора, слабости, смањене концентрације, поремећаја сна и апетита, смањеног либида“, наводи Наталија Кирдјанкина.
Синтеза серотонина може се побољшати уравнотеженом исхраном. Ако човек једе превише воћа, слаткиша, газираних напитака који садрже фруктозу, онда ће се код њега мање производити серотонин. Да би се повећао ниво серотонина, неопходно је ограничити количину фруктозе у исхрани и уносити довољне количине аминокиселине триптофан кроз намирнице богате протеинима: месо, јаја, ораси, тврди сиреви, риба, бобичасто воће, тофу.
Важно је и пратити дневни ритам, обавезно боравити на свежем ваздуху током дана, најмање пола сата и на сунцу, јер је сунчева светлост важна за производњу серотонина. Редовна физичка активност такође доприноси повећању нивоа серотонина у телу.
Стручњаци саветују и масажу и друге форме телесне терапије, као и бављење спортом, пре свега јогом, пилатесом, пливањем, шетањем, вожњом бицикла. Постоје и одговарајуће психотерапеутске методе, које укључују релаксацију и медитацију.
Препорука је да се на спавање не одлази после 23 сата, пошто се серотонин након тог периода претвара у мелатонин – хормон сна, који омогућава да се добро заспи и омогућава квалитетан одмор организма током сна.
Витамини групе Б веома су важни за синтетисање серотонина из триптофана. Ова аминокиселина може се наћи у млечним производима, јогурту, кефиру, сиревима, месу, лососу, бананама, ананасу, сушеним урмама, црној чоколади, трешњи. Производњу серотонина поспешују и јабуке, јечам, цвекла, бобичасто и цитрусно воће, печурке, црни и бели лук.

Због чега је опасан повишени ниво серотонина

„Серотонински синдром“ – стање које може бити опасно по живот, изазива прекомерно дејство серотонина на нервни систем. Серотонински синдром је споредна реакција на предозирање или лоше узајамно дејство серотонинско-енергетских препарата“, каже Наталија Кирдјанкина.
Према њеним речима, све је више пацијената који користе антидепресиве као основни лек, често на дужи период. Полипрагмазија (мешање мноштва препарата у једном рецепту) при хроничним боловима, која се среће код више од 60 одсто пацијената који пате од депресије, представља ризик од негативног дејства лекова.

„Прекорачење физиолошких доза серотонина могуће је приликом неправилног коришћења лекова као што су антидепресиви, као и низ психоактивних супстанци. Њихов ефекат на серотонински систем је потпуно непредвидив“, упозорава Синицина.

После коришћења психоактиватора мозак потпуно губи кочнице и лакше прихвата све сигнале, што изазива осећање узнемирености, тахикардију, па чак и повишену температуру до 41 степена. Може доћи и до халуцинација, које често могу да наведу човека на неке сумануте поступке.
Ако је ниво серотонина у крви повишен без дејства психоактивних супстанци или антидепресива, онда се треба обратити лекару.
Коментар