Овако податак да Срба у босанскохерцеговачком ентитету Федерација БиХ (ФБиХ) рапидно опада број становника српске националности коментарише професор Правног факултета у Источном Сарајеву др Радомир Лукић.
Податак да је према попису из 2013. у ФБиХ живело 56.550, а данас их је 36.320 изнео је председник Одбора за заштиту Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић.
Према Лукићевим речима, зато је Република Српска драгоцена творевина која треба да обезбеди опстанак Срба западно од Дрине.
Судбина Срба у Федерацији једнака судбини Срба у Хрватској
Где је „исцурело“ двадесет хиљада Срба за десет година и зашто, пита се професор Лукић. Сигурно је да је економска ситуација један од узрока, али неки други фактори можда играју и важнију улогу, одговара он.
„На првом месту, то је незаинтересованост органа ФБиХ за судбину Срба у том ентитету, пре свега у руралним срединама, где се један део наших Срба вратио на своја стара огњишта, али услед занемарености и сталних провокација, био је принуђен да тај простор напусти“, објашњава професор Лукић.
У бројним општинама у Федерацији, Србима се не допушта да уче свој матерњи језик, а уз то се јавља и потцењивање Срба, као и онемогућавање јасног и правог институционалног израза Срба, додаје он.
„Једном речју, међу Србима у ФБиХ запатио се или се зачео страх и једна стална стрепња која не допушта да тамо више бораве. Било би добро у тој ситуацији знати где су они отишли – колико их је отишло у Републику Српску, Србију или бели свет. Тек са тим подацима могли бисмо да изведемо неке референтније закључке. Али, очигледно је да је судбина Срба у Федерацији једнака судбини Срба у Хрватској, који су тамо, од конститутивног народа, сведени на мањину, а од мањине на статистичку грешку“, сматра Лукић.
Србин у ФБиХ може да живи једино ако је пензионер
За политичког аналитичара Анђелка Козомару, немогућност обезбеђивања егзистенције, односно немогућност да нађу посао основни је разлог због кога Срби напуштају своје домове у ФБиХ.
„Срби у општинама где су већина, а да не говоримо о оним општинама где су мањина, немају никаква радна права. Уопште не могу да се запосле. У Дрвару, Грахову, Гламочу хрватске фирме су отвориле дрвнопрерађивачка предузећа, експлоатишу српску шуму, а запошљавају Хрвате. Срби, дакле, немају од чега да живе ако нису пензионери“, наводи Козомара.
С обзиром да буџети општина зависе од кантоналних буџета, чак ни запослени у општинама са српском већином не добијају редовно плате јер им кантоналне владе не пребацују средства благовремено, додаје он.
Због тога су, према речима нашег саговорника, важни потези које повлачи Србија – Козомара подсећа да је Србија у Дрвару инвестирала у фабрику ХТЗ опреме и на тај начин помогла макар једном делу српског становништва.
„Кад би била моћна толико да може да отвори још понеку фабрику, не само у Дрвару, променило би се стање у тим општинама и смањио би се одлазак људи из тих крајева“, истиче Козомара.
Што се политичких прилика тиче, Козомара наводи да се већински народи у ФБиХ понашају као Аљбин Курти на Косову и Метохији, али њихов однос према Србима пореди и са односом између Хрвата и Бошњака – српски политички представници у институције ФБиХ бирају се по истом принципу као што је Жељко Комшић изабран за хрватског члана Председништва БиХ – односно гласовима већинских народа.