Поклони, игре и маскенбали: Како се славила Нова година и Божић на руском двору /фото/

Она наводи да су се јелке појавиле захваљујући Петру Великом, који је и увео прослављање Нове године указом из 1700. године.

Прва јелка је окићена у Русији 1817. године. Овај празник је увела кнегиња Александра Фјодоровна, жена будућег императора Николаја I и ћерка цара Фридриха Вилхелма III.

Будућа царица је увела овај празник као сећање на детињство у Немачкој, где је овај обичај постојао одавно, још од паганских времена.

Ћерка Александре Фјодоровне и Николаја I, велика кнегиња Олга, краљица Виртемберга, у својим мемоарима „Сан младости“ говори о традицији зимских прослава у царској породици. Новогодишњи празници су подразумевали Божић и Нову годину. Сви су клизали, санкали се, градили градове од леда, шили костиме за маскенбал. Јелка се у дворцу китила неколико пута, за сваког члана породице.

Припремали су поклоне, међу којима су биле различите врсте играчака, књиге, накит, слике и друго. Олга Николајевна је једном за Нову годину добила клавир. Дечаци су добијали играчке као што су сабље, војници, оружје. Наследник Николаја I је од оца добио бисту императора Петра Великог, кога је сматрао узором.

Император је волео да од своје деце добије поклоне које су они сами направили. Деца су једна другој поклањала мале сувенире, које су куповали за новац који су сакупили. Поклоне су добијали и остали на двору, за које је организована лутрија. Често су се даривали предмети који су произведени у Царској фабрици порцелана.

Последњег дана старе године у дворац је, како се сећала царева ћерка, увек долазио митрополит Серафим са монасима Александро-Невске Лавре који су чудесно певали. Затим су цар и царица служили храну.

И Александра Фјодоровна је за Нову годину волела да организује прославу по угледу на оне у Западној Европи када се припремао колач од боба, а онај коме је испоручен постао је краљ празника. Краљ је бирао краљицу за себе. Велика кнегиња Олга описује један такав празник боба када је за ту прилику организован кинески маскенбал. Сви присутни су имали кинеска одела. Цар је носио мандаринску одећу, имао је вештачки стомак, ружичасту капицу, плетеницу која је висила. Апсолутно је био непрепознатљив.

Николај I се није бојао да експериментише са својим изгледом. У мају 1842. године, у част 25-те годишњице своје свадбе је са Александром Фјодоровном организовао „Вртешку у Царском селу“. Овде се реч вртешка није користила у оном облику у коме смо навикли, тако се раније називао дефиле витеза, током којих су они крећући се у круг, показивали своје вештине у руковању оружјем. Током тог празника се окупљала целокупна породица и за све је кројена средњовековна ношња. Царица је била као предивна дама, док је цар имао блистави оклоп.

Важну улогу у постојању институције врховне власти увек су играли ритуали. Церемонију новогодишњих честитки 1837. године описује амерички изасланик на руском царском двору Џорџ Далас, који је касније постао потпредседник и у чију је част назван главни град Техсаса.

Како би честитали празник цару и његовој породици, у дворцу се окупљали сви дворани у величанственим националним ношњама, млађи дворани су били обучени у златне униформе, имали су беле панталоне, чарапе и чизме. Иако царица Александра Фјодоровна није баш била здрава, морала је да буде присутна не церемонији од почетка до краја. Царица је, по устаљеном обичају, морала да разговара са скоро четири хиљаде људи.

Пример царске породице су следили и многи други који су украшавали јелку пред Божић. Јелке су се украшавале и на јавним местима на којима су се окупљали племићи, у клубовима и позориштима.

Занимљиво је да су ову идеју царске породице врло рано преузели у образовној институцији за девојке, оне су организовале маскенбале, балове и саме припремале поклоне. Прву овакву институцију Смољни је 1764. године основала друга немачка принцеза Катарина Велика. Божићно дрво је било одобрено током друге половине XIX века. Ширење ове традиције су наставиле ћерке племића, које су се враћале у породице након што су завршиле учење на институту. Тема чаробног Божића се прожимала и кроз музику, на пример композитор Петар Иљич Чајковски је ову тему описао у балету „Крцко Орашчић“.

Интересантна је информација да је јелка у Русију ушла у моду пре него што је она дошла у Европу. Ова традиција је из Немачке прешла у Велику Британију тек 1848. године, пренео ју је муж немачке краљице Викторије – принц Алберт.

Те године се слика, која је приказивала краљевску породицу окупљену око божићног дрвета у дворцу Виндзор, појавила у новинама „Илустрејтид Лондон њуз“. Након тога су Енглези радо прихватили нови обичај.

А преко многобројне деце Викторије и Алберта, за овај прелепи обичај су сазнали свуда где су они боравили. Коначно, Европа је сустигла Русију.