Чесница, положајник, богата трпеза: Обичаји за Божић

Први дан Божића је 7. јануар. На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима, пуца се из пушака и прангија и објављује се долазак Божића и божићног славља.

Прослава рођења Христовог почиње јутарњом Божићном литургијом која се служи у свим храмовима. После службе у цркви се прима нафора (освећени хлеб) и то је прво што се узима на овај празник.

Један од најважнијих обичаја је да се људи уместо уобичајеног поздрава на данашњи дан поздрављају са „Христос се роди“ и отпоздрављају са „Ваистину се роди“.

Божић не може да прође без положајника који као специјални гост долази у кућу домаћина рано ујутру. То је прва особа која крочи у кућу на Божић. Положајник долази сам или је унапред одређен зато што се сматра да ће донети срећу породици.

Када положајник уђе, обичај је да поздрави укућане речима „Христос се роди“, а онда да приђе огњу, узме гранчицу бадњака и џара ватру уз речи:

Он може да наброји све што мисли да би домаћину било важно да му се умножи.

Верује се да ће породица захваљујући томе бити здрава и радосна током целе године, а обичај је да домаћини дарују положајника.

Рано ујутро на Божић домаћица замеси тесто, углавном од пшеничног брашна, од којег пече погачу која се зове чесница. Припрему чеснице прате различити обичаји који су се мењали временом. Некада се вода за тесто у неким крајевима доносила на Божић пре свитања са извора или бунара у које се баци прегршт жита. Ову воду називали су „јаком водом“, придајући јој посебну благотворну снагу.

Уобичајено је да се у тесто за чесницу стави новчић, који се може чувати и користити у ову сврху из године у годину, нарочито ако је од племенитог метала.

Поред тога, у чесницу се могу ставити и кукуруз, пасуљ, овас, пшеница, ораси, али и иверак од бадњака. Некада су у чесницу стављани чак и део јарма и парче кућног прага. Ови обичаји могу се разликовати у неким деловима земље. Чесница се одозго боде гранчицом бадњака и има улогу славског колача на Божић.

Када сви стану за сто, након молитве приступа се ломљењу чеснице. Домаћин са једним чланом породице окреће чесницу три пута с лева на десно, а затим укућани ломе чесницу међу собом пазећи да не отпадне ниједна мрва.

Онај ко добије део чеснице у којој је новчић, по народном веровању, биће срећан и успешан током читаве године.

У неким деловима три комада чеснице оставе се са стране: један за одсутне укућане (ако их има), други за путника намерника, а трећи за полазника, док се остатак поједе током ручка.

У Војводини се чесница прави у облику слатког колача. Као основа користе се танке коре, као за гибаницу, ручно развлачене. Од њих се чесница припрема постављањем кора у листовима са надевом од меда, шећера и ораха између. Понегде се ко надев могу наћи и мак, суво грожђе и ситно воће. Поступак је сличан припремању баклаве, само што је војвођанска чесница сува. Током припреме убацује се дукат или новчић у неки од средишњих слојева. Оваква чесница се обично не ломи, већ се сече и раздељује укућанима.

Припреме за Божић започеле су пре 40 дана Божићним постом, прочишћењем духа и тела. Данас је први дан када се једе мрсна храна, а божићни ручак традиционално је најсвечанији ручак у току целе године.

Божићна трпеза према обичајима је обилна и берићетна, јер се верује да ће због тога и читава година бити таква.

Храна не би требало да се односи са стола наредна три дана, а након поста за Божић се једе месо углавном прасетина или јагњетина.

Некада се храна за божићну трпезу припремала дужи временски период и она је симбол заједништва и породице која се окупља око трпезе, наводи РТС.

Према народном веровању, данас ваља од сваког посла нешто започети, да би до следећег Божића све ишло од руке. Не спава се, да се не би дремало целе године.

На данашњи дан не ваља да буде свађа и расправа, а посвађани треба да се помире. Празник се проводи у кругу породице, не иде се у туђе куће.