Како је саопштио Евростат, индекс потрошачких цена за 19 земаља које користе евро порастао је у децембру за 9,2 одсто у односу на годину дана раније, што је најспорији темпо од августа.
Номинална инфлација успорила је у Немачкој, Француској, Италији и Шпанији и пала на испод 9,5 одсто колико су раније прогнозирали економисти за „Блумберг“.
Указује се да је базна инфлација у еврозони, која не укључује нестабилне цене енергената и хране, достигла рекордних 5,2 одсто и да ће стога, према процени агенције, наставити са агресивном политиком дизања каматних стопа, а слично се може очекивати и у Сједињеним Државама.
Други месец пада цена у зони евра, која се проширила на 20 земаља са уласком Хрватске, уследио је након што је немачка влада платила рачуне за природни гас неким домаћинствима како би ублажила последице раста трошкова живота који су последица санкција које је Запад увео Русији због специјалне војне операције у Украјини.
Према оцени „Блумберга“, пад немачких потрошачких цена био је скоро једини одговоран за пад од 0,3 одсто месечно у еврозони.
Европска централна банка се обавезала да ће подићи своју депозитну стопу изнад тренутног нивоа од два одсто. Врхунац трошкова позајмљивања може бити достигнут тек током лета, рекао је шеф Банке Француске Франсоа Вилроа де Гаљу.
Члан Управног савета Европске централне банке Мартинс Казакс очекује значајна повећања на наредна два састанка, у фебруару и марту. У Летонији, где је он на челу централне банке, инфлација је достигла чак 22 одсто и задржава се на скоро том нивоу.
Председница Европске централне банке Кристин Лагард упозорила је да се не треба фокусирати на промене у европским ценама, рекавши да се не треба фиксирати на само један број, јер постоје добри разлози да се верује да ће у јануару поново доћи до скока цена.
Најновије пројекције Европске централне банке показују да ће пораст цена у просеку износити 6,3 одсто у 2023. години и да је и даље изнад циљаних два одсто у 2025.