Ево шта све, по Медведеву, „може да се догоди у 2023“. Низ његових неозбиљно озбиљних прогноза на Твитеру има 10 тачака и, с поприличним презиром, завршава се „празничним поздравом свим англо-саксонским пријатељима и њиховој прасади која радосно грокћу”.
Ти прасци – сами нека се препознају.
„Епски низ“ у 10 тачака
Под један, елем, наводи Медведев у шали а у свакој шали има бар пола истине, цена нафте порашће на 150 долара по барелу, док ће гас достићи 5.000 долара за 1.000 кубика.
Два, Велика Британија вратиће се у Европску унију.
Три, Европска унија доживеће колапс после британског повратка; евро ће испасти из употребе.
Под четири, „Пољска и Мађарска окупираће западне регионе некадашње Украјине“.
Пет, „настаће Четврти Рајх који ће обухватити територију Немачке и њених сателита, поред осталих, Пољске, балтичких држава, Чешке, Словачке, Кијевске Републике и осталих отпадника“.
Тачка 6 – избиће рат између Француске и Четвртог Рајха. Европа ће бити подељена.
Седам: Северна Ирска отцепиће се од Уједињеног Краљевства и припојиће се Републици Ирској.
Осам, у Сједињеним Државама избиће грађански рат. Као резултат, Калифорнија и Тексас постаће независне државе, а Тексас и Мексико формираће савезну државу. ИлонМаск победиће на председничким изборима у низу држава које ће, након што се нови Грађански рат оконча, припасти Републиканској партији.
Узгред, овде је Твитер осетио потребу да се умеша коментаром својих фектчекера – у Америци неће бити председничких избора ове године, а Илон Маск, додали су смртно озбиљни под тачком два, „није рођен у САД, што значи да не може да се кандидује за председника по члану 2, одељку 1, ставу 5 Устава САД“.
Медведевљева прогноза се после ове важне напомене наставља предвиђањем број 9: „Све највеће берзе и финансијска активност напустиће САД и Европу и преселиће се у Азију“.
И, под 10: „Бретонвудски систем међународних финансија ће пропасти, доводећи до краха ММФ-а и Светске банке. Евро и долар испашће из оптицаја као резервне светске валуте. Уместо њих ће у активну употребу ући дигиталне валуте.“
„Епски низ”, прокоментарисао је испод те објаве Дмитрија Медведева, уз два знака узвика, ИлонМаск. Да би неких пет часова потом, у сред ноћи у 3 сата и 33 минута, из неког разлога морао да ревидира и да се изјасни прецизније: „Ово су дефинитивно најапсурдније прогнозе које сам икада чуо.“
Очекујте неочекивано
Апсурдне или не, по мери апсурда света у коме живимо, тек, и „Фајненшел тајмс“, настојећи да делује озбиљно и ауторитативно, у својој прогнози године пред нама опомиње: „Очекујте неочекивано.”
Уз такву ограду, британски лист свеједно указује на трендове који се – и то је оно што читаву ствар чини нарочито занимљивом – у основи не разликују од оних, намерно до апсурда доведених, прогноза Дмитрија Медведева.
С једне стране, тако, не предвиђа се ни могућност примирја у Украјини, а камоли пораз Русије који је иначе већ морао да се догоди више пута до сада да је онако како то западна пропаганда приказује; штавише, „Русија се припрема за дуготрајан рат” док се поставља питање „да ли ће САД наставити да снабдевају Украјину новим оружјем”.
Инфлација и рецесија
Кина ће се, прогнозира даље „Фајненшел тајмс“, вратити експлозивном привредном расту од преко 5 одсто, али ће зато на другој геополитичкој страни света, широм колективног Запада, „велике макроекономске теме 2023. бити инфлација и рецесија, а пре свега питање да ли инфлација може да се сузбије без продубљивања рецесије“.
Прогнозира то и „Блумберг“ који, на основу импресивне анкете међу преко 500 стратега са Волстрита, најављује да ће „ово бити једна од најочекиванијих рецесија свих времена, али то не значи и да неће болети… А 2023. биће запамћена као једна од најгорих за светску економију у последње четири деценије“.
Ово је, иначе, прилично важно сазнање – сви који су за то надлежни знају да рецесија стиже, а не спречавају њено наступање. Што значи да то и не могу да учине средствима која имају на располагању; а сва су их, од штампања новца до ниских каматних стопа, већ употребили да би заташкали кризу 2008.
Другим речима, као што је познато, крчаг иде на воду док се не разбије. Да ли је свет западних финансија сад стигао до тог момента?
То нећемо знати засигурно док се и не догоди, али, док најављује наставак пада главних индекса америчке берзе и у 2023, рестрикције струје у Европи уз „још веће изазове наредне зиме“ услед очекиваних проблема са несташицом гаса те радничке протесте и „ширење индустријских немира“, „Фајненшел тајмс“ је ову годину започео још једним важним обавештењем: „Нови светски енергетски поредак поприма облик… Већ је све мање страних купаца америчких државних обвезница. А рођење петројуана подстаћи ће ватру дедоларизације.“
Распад система
Значи ли то да се најважнији догађај 2023. већ догодио у 2022? Који је сукоб важнији за будућност света – у Украјини, или у свету финансија? И која ће се међу апокалиптичним прогнозама Дмитрија Медведева понајпре остварити?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили аналитичар Бранко Павловић и новинар и социолог Слободан Рељић.
„Медведев према западном свету делује особеним руским хумором који се надовезује на реално стање ствари“, напомиње Бранко Павловић. „А барем у 5-6 од 10 тачака своје шаљиве прогнозе он исправно указује на унутрашње набоје који заиста могу да доведу до исхода на које он указује. У најкраћем, дубина распада тог западног система, у овим тектонским потресима који се одвијају, дозвољава и могућност развоја неких од описаних сценарија, при чему се мрачна прогноза будућности Европске уније чини и најостваривијом у краћем временском оквиру.“
„О пропасти Запада говори се већ дуже од века, још од Освалда Шпенглера, а сада присуствујемо завршним фазама тог дугог процеса“, скреће пажњу Слободан Рељић. „Година пред нама неће бити година дефинитивног расплета те кризе, али ће још више оголити размере опадања његове моћи, и у политичком и у економском смислу.“
У том смислу, надовезује се Бранко Павловић, Италија је, са својим дугом од преко 140 одсто БДП-а, нарочито угрожена, а са њом, будући да је реч о трећој економији Европске уније, и читава еврозона. А са њом и читава Европска унија.
„Још једном можемо да видимо да је реч о немогућем пројекту, јер једна монетарна политика не може да одговара толико различитим економијама као што су, на пример, италијанска и немачка“, истиче Павловић. „А проблеми ће сад бити утолико већи што се рестриктивне мере, неопходне за обуздавање инфлације, не доносе након периода великог раста који би могао да ублажи очекиване негативне последице у будућем периоду, већ напротив, надовезују се на 20 година економске стагнације – кроз различите инструменте упумпано је у претходном невероватних 5.000 милијарди евра, што је еквивалент укупног БДП-а Италије и Француске, па није забележен практично никакав раст. А сада се и са том врстом стимуланса престаје, што само најављује додатне проблеме, почев од Италије па закључно са Француском чију исувише издашну социјалну државу Немци настоје да сломе јер не желе то да финансирају.“
Судбина југославије
„Уласком у кризу, уз остајање на истом колосеку који је до кризе и довео, само убрзава долазак слома. Другим речима, да су досад доношене мере биле добре, не би се до овога ни дошло“, објашњава Слободан Рељић. „А сви стари проблеми, који су у добра времена били гурнути под тепих, током криза излазе на површину. Одличан је пример за то судбина Југославије, а нешто слично сад чека и Европску унију, ено, Пољаци су се сад сетили да од Немаца наплате репарације из Другог светског рата… Реч је, све у свему, о тоталној кризи једног система, утолико озбиљнијој што против себе на другој страни има свет који све више напредује у сваком смислу. Који је своје кризе превазишао, и притом осталим државама нуди квалитативно нове, партнерске односе и сарадњу на заједничку корист.“
У таквом контексту, закључује Бранко Павловић, ни Србија не треба да буде у страху да ће, поврх криза с којима је суочен, Запад имати снаге да изазове још једну, на Балкану: „Показало се, заправо, да је попустљива политика по Србију била најопаснија. Оног тренутка кад смо показали да смо спремни да интервенишемо, да се супротставимо, видели смо да је Запад морао да иде на смиривање ситуације. И да је он сада тај који блефира, јер оне карте које је имао деведесетих година, једноставно, више нема.“
У видеу погледајте специјалну Спутњикову емисију о „руским шпијунима“ у Србији, а поводом лова на „Путинове агенте“: