Историчар Милош Ковић овај феномен објашњава чињеницом да англосаксонски Запад не само да је служио као узор Хитлеру, већ је многе нацисте "сачувао" после Другог светског рата, да би их искористио у обрачуну са Совјетским Савезом у хладноратовско време, а касније у обрачуну са словенским народима.
Година која је у украјинском Кијеву почела бакљадом поводом 113. рођендана нацистичког колаборанта Степана Бандере, наставила се забраном Дана победе у Летонији, где се деценијама одржавају традиционалне шетње легионара, а завршила се покушајем државног удара у Немачкој у децембру, иза кога је откривено да стоји десничарски покрет „Грађани рајха". Тај покрет отворено не признаје Савезну Републику Немачку и сматра да за њих важе само границе Немачке из 1937. године.
Идеологија која није адекватно кажњена
Овај покрет настао је још осамдесетих година прошлог века, а његови чланови не признају немачке документе, законе, државне службе и судове и окупљају се у мање групе, углавном у источним и јужним немачким покрајинама. Тако су, осим „Слободне државе Пруске", никле и групе под именом „Други немачки рајх" и „Кнежевина Германија".
Само неколико дана касније косовска влада издвојила је огромну суму новца за обнову куће Џафера Деве, „косовског Хитлера“, који је био главни колаборант Трећег рајха и регрутовао људе за Хитлерове злогласне СС дивизије.
Ковић сматра да је време показало, и то највише на примеру украјинско –руског сукоба, да идеја фашизма и нацизма није мртва, већ да је чекала само погодан тренутак да се поново огласи у јавности.
„Разлог за то можемо пре свега тражити у томе што после Другог светског рата није дошло до потпуног, већ само до делимичног кажњавања неонацизма“, каже наш саговорник.
Хитлер идеје црпео из историје Британије и Америке
Он истовремено подсећа да је британски историчар Марк Мазовер, читајући Хитлерову књигу „Мајн кампф“, у својој књизи „Хитлерова империја“ објаснио да је Хитлер своје идеје понајвише покупио из типске либералне колонијалне империје, каква је била Британија и касније оно на чему је Америка настала.
„Хитлер, да је могао да бира не би бирао Јапанце за своје савезнике, него би управо изабрао Англосаксонце, јер је из њихове историје вукао своје идеје. Он није крио одушевљење за расистички друштвени поредак који су Енглези успоставили у колонијалној Индији. Или за начин на који су Американци поступили у својој држави, не само према црним робовима, већ и према староседеоцима,“ каже Ковић, напомињући да је Хитлер на исти начин желео да третира и словенске народе са акцентом на Русе и Србе.
Ковић подсећа такође да док су се колонијалистички ужаси дешавали у Азији и Африци, то није узнемиравало савест европског човека.
"Међутим, кад је Хитлер то почео да спроводи у источној Европи, онда је то изазвало опште згражање,“ каже он.
Овде је реч о томе да је англосаксонски Запад не само служио као узор Хитлеру, него је и подржавао фашизам, па и нацизам а многе нацисте је после Другог светског рата „сачувао“ да би их искористили у обрачуну са комунистичким Совјетским Савезом у халдноратовским временима и у обрачуну са словенским народима.
Украјински и хрватски неонацисти
„Одатле сада долази и охрабрење украјинским неонацистима па и хрватским, који у име неких нових, тобоже левичарских идеја, обнављају најцрње идеологији који је европски потконтинент доживео,“ сумира Ковић.
Он истиче да су прве назнаке враћања нацизма виђене током рата у Хрватској, уз подсећање да се у тој земљи и данас та нацистичка идеологија јавно и несметано свакодневно велича.
„На задацима разбијања Русије, разбијање Југославије и српског народа, радили су управо они који нису дозволили денацификацију у Украјини после 1945. године. Подсећам да је цела једна СС дивизија са тог подручја спасена и послата у Канаду. Њихови потомци и данас живе тамо и заузимају високе функције. Унука украјинског нацофашисте је данас једна од најмоћнијих чланова актуелне канадске владе,“ тврди Ковић.
Наш саговорник са жаљењем констатује да су потомци неонациста данас припадници елитних друштвених слојева и савремене Немачке, али их има и у другим државама света, пре свега у онима које су биле сарадници Хитлера.
„Ти неонацистички циљеви данас се спроводе на суптилније начине преко економских, али и војних аспеката. По мом мишљењу, политичке елите у Немачкој, иако су реторички веома удаљене од онога што је наци-фашистичко искуство, у пракси спроводе неке од тих идеја веома добро путем поменутих сфера,“ сматра Ковић.
Суптилније спровођење неонацистичких идеја
Дакле, ту није било позивања на одговорност нити адекватне казне на време и зло се зато понавља пројекцијом целокупног историјског кретања.
„Америка је данас као водећа западна сила несумњиву најистакнутија, али не бих потценио у обнови нацизма и фашизма ни британску улогу а нарочито не Немачку,“ закључује Ковић.
Подсетимо да су почетком 2022. године хиљаде украјинских националиста марширали Кијевом носећи бакље како би обележили рођендан Степана Бандере, лидера побуњеничке милиције која се борила на страни нациста у Другом светском рату. Тада је, 1.јануара 2022.године, широм Украјине одржано 56 сличних пронацистичких манифестација.