Ако млади с просечном платом од хиљаду евра не могу себи да приуште стан који по квадрату кошта две, три или више хиљаде евра, нити су им доступни повољни станови за изнајмљивање, шта ће их овде задржати, пишу хрватски медији
Каква корист предузетницима од слободног тржишта ако нема потрошача, ако у земљи остане само мањина богатих и сиротиња?
У држави из које исељавање није заустављено, која муку мучи с несташицом радника и у којој ће ове године број рођене деце пасти испод 35 хиљада, што је негативни историјски рекорд, никоме није мудро претити новим поскупљењима или самовољом која није у интересу општег добра. Демограф доц. др. сц. Стјепан Штерц, водитељ Одсека за демографију и хрватско исељеништво Факултета хрватских студија, истиче:
"Колико год то политичари негирали, чињеница је да уласком у Шенген и увођењем евра постајемо још рањивији у односу на све оне негативности које су пре утицале на одлазак младих. То ће заједно с поскупљењима бити фактор за исељавање. Инфлација је висока, све се уздрмало, догађало се то и у другим земљама. Сада поновно постајемо гранични простор ЕУ па ћемо имати поприличан миграцијски притисак на Хрватску", каже Штерц.
Штерц тврди да је политички систем затворен и не уважава мишљење струке.
"Јефтина радна снага која долази у Хрватску ту практично егзистира и нема могућности веће потрошње, а с обзиром на старење хрватске популације, и та ће се потрошња смањивати, као и улазак средстава ЕУ у прорачун. Све ће то имати озбиљне последице као резултат неозбиљног приступа демографској проблематици", закључује Штерц.
Демограф академик Анђелко Акрап понавља да Хрватска нема демографску политику, која је кључна за опстанак земље, пише новинарка Вечерњег листа Дијана Јурасић.