Готово трећина новца, односно 48,5 милијарди долара, издвојена је за војне потребе Украјине, преносе руски медији.
Укупан обим западне помоћи Украјини од почетка специјалне војне операције је 2,7 пута премашио буџет те земље за 2022. годину (55,5 милијарди долар). Војна помоћ Кијеву чини 94,9 одсто одбрамбених трошкова Русије у протеклој години (51,1 милијарда долара).
Како је раније нагласио председник Русије Владимир Путин, данас се против Русије „активно користе војни потенцијал и могућности практично свих главних земаља НАТО-а“. Министар одбране Русије Сергеј Шојгу је навео да главни противник Москве није украјинска војска него „колективни Запад“.
Лидери војне помоћи: САД, Велика Британија и ЕУ
Вашингтон је до овог тренутка за помоћ Кијеву издвојио око 24,2 милијарде долара, како у виду новца, тако и у виду разних врста наоружања: од противтенковских комплекса „Џавелин“ до вишецевних ракетних система ХИМАРС. У последњи војни пакет, који је најављен 6. јануара, а вредан је три милијарде долара, први пут ће бити уврштена и борбена возила пешадије „Бредли“ на гусеницама, самоходне хаубице и ракете РИМ-7 „Си Спероу“. САД су пружиле и обимну финансијску и хуманитарну помоћ Украјини, која је процењена на 23,7 милијарди долара.
На другом месту је Велика Британија која је саопштила да је Украјини предала војну помоћ у вредности од 3,6 милијарди долара. Лондон је Кијеву испоручио, пре свега, ракетне комплексе „Стартрек“ и модернизоване високо прецизне ракете „Бримстон 2“. За остале видове помоћи Кијеву издвојено је око 1,8 милијарди долара.
Европска унија је преко такозваног Европског фонда за мир успела да за војне потребе Кијева издвојио 3,28 милијарди долара. За друге видове помоћи Брисел је обећао Украјини 39,96 милијарди долара, од којих ће Кијев у овој години добити више од 19 милијарди. У суму коју је за Украјину издвојила Европска унија нису укључени пакети помоћи које су Кијеву појединачно пружиле чланице ЕУ на билатералној основи.
Влада Немачке је, без обзира на бројне жалбе Кијева због одбијања испоручивања оружја, већ одобрило војни извоз у Украјину у вредности од 2,3 милијарди долара. Берлин је испоручио Кијеву не само уређаје „Гепард“ него и савремене ракетне комплексе ИРИС-Т, као и самоходне хаубице ПзХ2000. У оквиру новог пакета помоћи Кијев ће од Берлина добити и борбена возила пешадије „Мардер“ и једну батерију „Патриот“.
Војна помоћ Пољске процењена је на око две милијарде долара, коју чини више од 200 тенкова Т-72, неколико десетина борбених возила пешадије, 18 самоходних хаубица „Краб“ и друга техника.
Међу земљама које су за помоћ Кијеву издвојиле више од милијарде долара су и Чешка (2,1 милијарда долара) и Јапан (1,93 милијарде).
Друге велике западноевропске земље, као што су Шпанија, Италија и Француска, издвојиле су релативно скромна средства за помоћ Украјини.
Француска скрива детаље своје војне помоћи, а званично је саопштено да је укупна вредност помоћу у наоружању 0,58 милијарди долара. У ту суму није урачунато 18 самоходних артиљеријских уређаја „Цезар“ и две батерије комплекса „Кротал“. Финансијска помоћ Париза Кијеву је милијарду долара.
Војна помоћ Италије Украјини је 0,48 милијарди, а Шпаније – 0,25 милијарди долара.
Међународне организације и донаторске конференције
Озбиљну финансијску помоћ Украјини пружиле су међународне организације. Светска банка је издвојила 18 милијарди долара за помоћ Кијеву, од чега је 15 милијарди обезбеђено у виду кредита. Међународни монетарни фонд је Кијеву доделио још 2,7 милијарди долара.
Уједињене нације су почетком прошле године тражиле хуманитарну помоћ Украјини у вредности од 4,3 милијарде долара, а Кијев је до децембра добио 3,1 милијарду долара.
Још један облик подршке Кијеву су донаторске конференције. Земље које су учествовале на донаторском скупу у Данској у августу скупиле су за војне потребе Украјине више од 1,6 милијарди долара, а на конференцији коју је органозивала Велика Британија, прикупљено је 1,95 милијарди долара. Још 6,5 милијарди долара, које су прикупиле Шведска и Пољска, употребљено је економску подршку Украјини, док је француска на донаторској конференцији успела да прикупи помоћ од 1,1 милијарди долара.