Известилац Европског парламента за Босну и Херцеговину Пауло Рангел позвао је Европску унију да следи политику САД и Велике Британије и наметне санкције председнику Републике Српске Милораду Додику због, како је рекао, његовор понашања противног Уставу Босне и Херцеговине.
Покушај уклањања Додика
Рангеловом захтеву придружио се европарламентарац Ромео Франз из немачких Зелених, који је председавајући делегације ЕП за односе с Босном и Херцеговином, а коме је засметало обележавање 9. јануара као дана РС али и Додиково одликовање руског председника Владимира Путина.
Анђелко Козомара, политички аналитичар из Бањалуке, ово види као наставак офанзиве ове поставе Европског парламента која води континуирану акцију пртив Срба уопште, Републике Српске и Милорада Додика.
„Ово није ништа ново, то је наставак њиховог антисрпског деловања а једина срећна околност је што су њихови захтеви и резолуције углавном протоколарног типа, односно, без политичке снаге или неке извршне функције. Из тог разлога ово су ствари које никога у РС не забрињавају а понајмање мислим не самог Милорада Додика,“ каже Козомара.
Наш саговорник додаје да се Додику на леђа стављају лажне оптужбе да је против европског пута БиХ што није тачно, јер је он више пута истакао да је за тај пут.
„Једино на шта он указује на том путу јесте да мора да се поштује Дејтонски споразум и Устав што значи да РС мора бити адекватно показана и видљива унутар БиХ. С друге стране, Запад ради све супротно од тога што се тиче РС,“ сматра наш саговорник.
Унитарна БИХ по сваку цену
Друга ствар која је по њему јако битна, како каже, јесте чињеница да некоме у ЕУ не одговара да се ситуација у БиХ смири, већ по сваку цену желе унитарну БиХ.
„Мислим да је комплетно руководство у РС против унитарне БиХ и да неће дозволити даље черупање РС и њених дејтонских надлежности. Такође смо видели да „Осморка“, нови коалициони партнер СНСД-а и ХДЗ БИХ на нивоу БиХ, коју чине бошњачке странке осим СДА Бакира Изетбеговића, ДФ Жељка Комшића, и странка СББ Фахрудина Радоичића, нису имале ништа против ни одржавања Дана РС и још неких битних ствари за РС, што говори да је свима стало да БиХ крене мирнијим путем и да покушају да ураде нешто на смиривању стања у БиХ,“ истиче наш саговорник.
Међутим, како додаје, некоме споља али и изнутра не паше мирна БиХ па због тога на сваки начин покушавају да је дестабилизују па и тако што ударају на лидера РС.
„Ако се среди стање у БиХ садашњи унутрашњи и спољни реметилачки фактори постају неважни. Дакле, немају утицаја ни на ништа и то је главни разлог зашто стално пале или покушавају да пале ватру у БиХ,“ напомиње Козомора.
Мир не одговара спољном фактору
Рангел и Франз оценили су у заједничкој изјави да је пређено неколико црвених линија и да је зато крајње је време да се међународна заједница одмакне даље од снажних вербалних изјава и предузме конкретне, циљане акције против оних који и даље свесно и систематски подривају уставни и територијални поредак Босне и Херцеговине речима и делима. Подсетили су да је ЕП у јулу 2022. године позвао чланице Уније и друге земље да следе пример САД-а и Велике Британије и циљаним санкцијама казне оне који угрожавају уставни поредак Босне и Херцеговине, посебно Додика.
Актуелни председник РС-а је под америчким је санкцијама још од 2017. године и забрањено му је путовање у САД, замрзнута му је имовина у тој земљи, а америчким је држављанима забрањено да с њим послују. Велика Британија је исте мере увела Додику у априлу 2022. године, а на попису санкционисаних додала је његову блиску сарадницу Жељку Цвијановић, која је након тога ипак изабрана за чланицу Председништва Босне и Херцеговине.
Унутар ЕУ-а до сада није било сагласности за санкције Додику а Мађарска, на челу са премијером Виктором Орбаном, најавила је да ће најављени предлог блокирати, ако он доспе до Европске комисије или Европског већа.