Он је био хоспитализован у приватној клиници Мадалена у Палерму, где се, према изворима из клинике, лечио од тумора најмање годину дана, пренео је италијански днавник „Коријере дела сера“.
Хапшење су извели карабињери, а према сведочењу директора клинике, Денаро је покушао да побегне, али су га карабињери ухватили.
Био је у бекству 30 година, трансформисао је Коза nостру, а његов отац Дон Чичио био је шеф мафије Трапани, пренео је италијански дневник „Стампа“.
Познат као „мршави“ и „дијаболик“, Месина Денаро је успео да избегне хапшење пуне три деценије.
Детињство и адолесценцију провео је у кући своје баке, а затим је живео са мајком стално у атмосфери претреса, провера и полицијских рација.
О његовој кћерки се зна све: њено име, мајка, избори који су је навели да одвоји свој живот од тешке сенке оца кога можда никада није видела.
О сину се, међутим, мало зна. Познато је да се зове Франческо, да је рођен 2004. или 2005. године у провинцији Трапани и да има имиџ немилосрдног плејбоја који носи Реј Бан наочаре и дизајнерске кошуље.
Денаро, кога су звали „дијаболик“, имао је и надима „у сичу“, што значи непресушни извор подземне реке.
Он је важио за вођу способног да комбинује традиционалну димензију мафије са њеном модернијом верзијом.
Полиција је нудила награду од милион и по евра за информације о њему.
Ни чланови његове породице нису били поштеђени: његова сестра Патрициjа, ухапшена је и оптужена да је руководила ланцем изнуде, његов брат Салваторе, родитељи његове супруге, нећак.
За њим је постојало брдо налога за хапшење и доживотне казне затвора због мафијашког удруживања, убистава, напада, поседовања и транспорта експлозива.
Умешан је у најтежа кривична дела у последњих 30 година, почев од 1992. када су убијени тужиоци Ђовани Фалконе и Паоло Борселино.
И сам се, штавише, хвалио да је убио толико људи да би могао да напуни гробље.
Након његовог хапшења остала су још четворица бегунаца за којима се трага: Ћинквегранела Ренато, Бонавота Пасквале, Кубеду Атилио и Мотиси Ђовани.