Коментаришући подизање оптужница против 18 Срба, осумњичених да су починили злочине у Рачку пре 24 године, Милован Дрецун каже да Приштина има обичај да подиже оптужнице за наводне ратне злочине против Срба тајно, за разлику од нашег тужилаштва, које подиже јавне оптужнице.
"Ово је саставни део политичке кампање која у коначном треба да донесе Приштини причу о наводном геноциду и потврђивање те приче о наводном геноциду над Албанцима на Косову и Метохији током сукоба 1998. и 1999. године, а све да би се оснажила прича о лажној држави Косово, о томе да су они жртве, да је потребно због тога да добију државу, да их сви који нису то учинили признају, да се докаже нешто што се није десило на Косову и Метохији", наводи Дрецун.
Истиче да је у основи те приче догађај у Рачку, због чега смо формално бомбардовани.
"Који заправо не представља никакав злочин против цивилног становништва, не постоји ни један једини доказ да је почињен било какав злочин. О томе је Хелена Ранте најбоље говорила, она је оптужила Вилијама Вокера да је вршио притисак на њу да изнесе истину у складу са његовим тумачењем догађаја, затим је оптужила тадашњег немачког амбасадора да ју је он инструисао и пред ону конференцију за штампу, али и касније, чак је две године после тога рекла да јој је прећено смрћу ако не потврди варијанту која је одговарала појединим западним земљама", додаје Дрецун.
Дрецун наводи и да је из оптужнице против шесторице државних, полицијских и војних званичника тадашње СРЈ у Хашком трибуналу избачен случај Рачак.
"Под образложењем да тужилаштво не треба да доказује толико велики број случајева ратних злочина на КиМ, а заправо је постојала опасност да тужилаштво не може да докаже да се заиста десио ратни злочин", наглашава Дрецун.
Указује да је кључна ствар то што су две стране телевизијске екипе, које су биле присутне током саме акције, тог дана када је акција завршена снимиле јаругу у којој су наводно била тела убијених Албанаца, али јаруга је била празна.
"Што значи да су тела ту накнадно пребачена. Такође, нађен је списак од 126 терориста, јер тамо је био штаб терористичке бригаде. На том списку су била и четири презимена која су указивала на то да се ради о странцима, да ли су то били инструктори, плаћеници, свеједно", додаје Дрецун.
"Имамо причу која је исфорсирана и која је била потребна да би наша земља била бомбардована, али Приштина сада истрајава на томе и оправдава практично и вербални деликт који је увела и жели све то да смести у контекст овога што сада ради – формирали су институт за истраживање ратних злочина, говоре нон-стоп о некаквом геноциду и то не треба прихватити тек тако, они то раде веома систематски и упорно и свакако да ће имати подршку водећих западних земаља које и даље неће да признају да се није десио злочин у Рачку", наглашава Дрецун.
Дрецунподсећа да су сви представници водећих западних држава били на комеморацији у недељу.
"Тиме се подиже значај онога о чему Курти говори, о наводном генециду, о наводном злочину у Рачку иако сви докази говоре да није било никаквог злочина", каже Дрецун.
Погледајте емисију из серијала о НАТО агресији