Покушајима да се уништи канонска Украјинска православна црква поткопавају се основе мировног дијалога, саопштио је митрополит Антоније.
„Проскрипционе листе украјинског епископата и свештенства доноси Савет за националну безбедност и одбрану Украјине без законског судског и истражног поступка и без могућности побијања те одлуке. Тзв. санкције и лишавање држављанства примењује се на духовна лица само једне конфесије, док члан 24. Устава Украјине директно забрањује привилегије или ограничења права грађана Украјине на основу њиховог верског уверења. Одузимање држављанства украјинским верским лицима несумњив је облик масовне политичке репресије која је у супротности са Уставом Украјине и међународним споразумима које је усвојила ова држава“, рекао је он.
„Политичка репресија против епископата је била врхунац репресивне религиозне политике украјинских власти током последњих година, чији је крајњи циљ тотална контрола државних органа над религиозним животом становништва“, додао је митрополит.
Он је подвукао да се кривични случајеви против епископа и свештеника канонске Украјинске православне цркве покрећу из измишљених разлога, а „докази“ постају понекад старе новине и књиге из њихових личних библиотека.
Стални представник Русије при УН Василиј Небензја затражио је 14. јануара седницу Савета безбедности УН за 17. јануар у вези са прогоном неистомишљеника у Украјини, као и због прогона канонске Украјинске православне цркве (УПЦ).
УН забринута због ситуације у Украјини
Помоћница генералног секретара Уједињених нација Илзе Брандс Керис је на седници Савета безбедности истакла забринутост због два нова нацрта закона у Украјини, који могу да спрече право на слободу вероисповести.
„Позивамо украјинске власти да осигурају да се сви такви процеси на територији коју покрива Украјинска православна црква и на местима богослужења одвијају у складу са међународним правом и како би се онима који се оптужују дали правични услови на суду“, рекла је она.
Она је додала да су УН забринуте што два пројекта, 8221 и 8262, могу да онемогуће право на религијску слободу или слободу вероисповести.
Керис је позвала обе стране да обезбеде како би право на слободу мишљења и изражавања, мирних окупљања и религије било реализовани без дискриминације.