Отресите прљавштину и прашину на улазу, оставите каљаче у ходнику заједно са свим ситним бригама, свађама и невољама које кваре живот и скрећу пажњу са уметности, говорио је својим ученицима Константин Сергејевич Станиславски.
Велики позоришни реформатор
Овај велики позоришни реформатор је почетком 20. века развио свој чувени систем, познат као „Систем Станиславског“.
Усавршавао га је до краја свог живота, када је, већ у свом дому, радио на Молијеровом ,,Тартифу“. И данас се овај систем сматра најбољом глумачком техником и класификацијом метода глуме.
„Дело Константина Сергејевича Станиславског најважнији је допринос руске културе развоју светске позоришне уметности. Његова метода се проучава и користи широм света већ више од једног века. Идеје Станиславског утицале су на формирање и развој водећих позоришних сцена у Русији. Велика је част представити његову заоставштину широј јавности у Србији “, истакла је генерална директорка Позоришног музеја „Алексеј Бахрушин“ Кристина Трубинова.
Документарни снимци Станиславског на пробама
Посетиоци изложбе у прилици су да виде предмете из фондова Позоришног музеја „Алексеј Бахрушин“ и Музеја позоришне уметности Србије: афише, позоришне плакате и програме, шарж и карикатуру, фотографије Константина Станиславског, Владимира Немировича-Данченка, Ивана Москвина, Олге Книпер-Чехове, Василија Качалова, Михаила Чехова и других уметника Московског уметничког театра „Антон Чехов“.
Управо се експонати овог позоришта чувају у фондовима Позоришног музеја „Алексеј Бахрушин“: скице костима и сценографије познатих уметника с краја 19. и почетка 20. века, макете, фотографије.
Сцена из представе МХАТ-а "На дну", према драми Максима Горког, у режији Константина Станиславског
© Sputnik / РИА Новости
На изложби су представљене дигитализоване скице Коровина, Нивинског, Рериха, Беноа, Кустодијева, Сапунова, Јегорова и других познатих уметника, а за култне представе Уметничког театра као што су ,,Плава птица“, ,,Галеб“, ,,На дну“, ,,Царева невеста“, „Снежана“, „Пазухинова смрт“, „Разметљивац“, „Бела гарда“, „Хамлет“, „Пер Гинт“.
На поставци су изложени ретки документарни снимци који приказују Станиславског и његове ученике на пробама, укључујући и последње извођење ,,Тартифа“.
Приказани су исечци из филма и представе „На дну”, фрагменти из документарног филма „О нашем позоришту”.
Изложба ће бити отворена у Руском дому до 15. фебруара, а након тога ће бити постављена у Народном музеју у Крагујевцу, од 1. до 31. марта.
Партнери првог заједничког пројекта Позоришног музеја „Алексеј Бахрушин“ у Москви и Федералне агенције „Россотрудничество“ су Руски дом, Музеј позоришне уметности Србије и Руски научни институт у Београду.