Уз Леонида Шејку, био оснивач, главни теоретичар и кум чувене Уметничке групе „Медијала“, чији је, по Главуртићу, естетски став био заснован на дистанци од нихилистичке уметности и тежњи ка традицији, ка интегралном човеку и новој ренесанси којом би се објединиле супротности.
Сликарство је самостално изучавао, а првенствено се бавио цртежом и графиком.
Први пут се ликовно представио на првој изложби „Медијале“ – Медијална истраживања, приређеној 1958, да би потом био учесник свих изложби те уметничке групе.
Био је учесник и изложбе Југословенско сликарство VI деценије приређене у Београду.
Самостално је излагао од 1964. Приредио је 15 изложби, представљајући се делима у Београду, Ваљеву, Загребу, Котору, Подгорици, Новом Саду, Минхену, Стромбергу, Женеви и изложбом у авиону „ДЦ-10“ на лету Београд - Њујорк.
Објавио је и више књига: „Глад“, „Звекир“, „Ромски цар“ роман „Псине“, као и више студија демонологије „Сатана“ и „Пакао“, а покренуо је више часописа, пренеле су подгоричке „Вијести“.
Главуртић је својевремено говорио за Спутњик када је боравио у Београду, где се, поред осталог, сусрео с издавачима који су намеравали да објаве нова издања његових књига „Сатана“ и „Пакао“, у којима разоткрива мрачне силе које одвајкада кроје ток светске историје.