Овако за Спутњик састанак Контакт групе за подршку Украјини одржан у америчкој војној бази Рамштајн, која није донела одлука о слању немачких тенкова "леопард" у ту земљу, коментарише директор Евроазијског безбедносног форума Митар Ковач и додаје:
„За разлику од Америке, Немачка је свесна да би слање тенкова значило улазак у зону повећаног ризика и могућности ширења сукоба и ван Украјине, на неке од суседних земаља.“
Састанку у бази у Немачкој присуствовали су представници 50 држава. Иако је отварајући скуп шеф Пентагона Лојд Остин позвао савезнике да „не одуговлаче по питању помоћи Кијеву“, он је завршен без договора.
Одговор Немачке био је јасан, министар одбране Борис Писторијус изјавио је да та земља има одговорност према себи, али и према Европи. „Због тога треба добро да одмеримо“, рекао је.
Руска црвена линија
Ковач подсећа да је до неслагања између западних држава, пре свега САД и Немачке, дошло на првом месту због огромног притиска који Американци врше на ту земљу око војне помоћи Украјини, јер сматрају да би Немачка требало да буде предводница у том послу.
„САД су и охрабриле Немачку да у програм опремања за ову годину стави 100 милијарди евра, што су огромна средства, никад забележена од Другог светског рата. С друге стране, под притиском јавности, немачка власт и поред утицаја Зелених, који су на страни глобалистичких центара моћи, саме Америке, ипак се уздржава да самим тим гестом не пређе црвену линију, да се поново, први пут након Другог светског рата, њихови тенкови не нађу на руској земљи“, каже Ковач.
Он додаје да Немци добро вагају, јер су свесни да би се упустили у авантуру за чије последице нико не може гарантовати, а оне су мир и безбедност, не само у Европи, већ и у Америци.
Подсећа на бројне изјаве врха Кремља да се поједине европске земље не смеју играти преласком црвене линије и укључивати непосредно у рат у Украјини, а немачко слање тенкова значило би управо то.
„Тенкови нису дефанзивна средства, напротив, намењени су за извршавање офанзивних задатака и зато Русија ово осуђује као гест без преседана. Гест којим би се Немачка инфилтрирала непосредно у овај сукоб, а заузврат нико не може гарантовати да се у једном моменту рата у Москви не донесе одлука да се дејствује и по центрима одлучивања у државама које су непосредно уплетене у рат у Украјини“, каже генерал-мајор у пензији.
САД шаљу Украјини друго офанзивно оружје
Ковач додаје да је уздржаност Немачке реакција на иступе Русије, али ипак не верује да је одлука са овог састанка коначно решење. Упоредо са овим преговорима, САД преко посредника шаљу друге моделе тенкова на украјинско ратиште, али о томе јавност мало зна.
„Шаље их пре свега преко Чешке која их је слала, а сада припрема велику количину, око 100 тенкова. То исто чини и Пољска, она је до сада дала преко 260 тенкова Т-72, а управо сада треба да испоручи и 14 текнова „леопард 2“. Велика Британија шаље друга офанзивна средства, пре свега мислим на оруђа за ватрену подршку калибра 155мм, ПВО системе, од малих, средњих, па до оних за веће висине, укључујући Патриот. Сада се говори о томе да ће и Холандија донирати своје системе, свеукупно гледано, овакав колективни острашћени наступ Запада је веома проблематичан за мир у Европи“, истиче Ковач.
Он додаје да нема државе чланице НАТО, па и неколико савезничких које се сматрају неутралним, које не учествују у овом програму, финансијски, оружјем или слањем добровољаца.
Земље у суседству Украјине су највише острашћене у овом конфликту, то су и државе које дају највише оружја. Међу њима су Пољска, Чешка и Румунија, а посебно државе које дају непосредно своје војнике који само обуку украјинске униформе.
„У томе се првенствено истичу Пољска и Румунија. Још кад додамо планове и програме обуке у државама које су донирале одређену врсту средстава, онда улазимо у велику зону опасности да рат са доласком тих средстава не буде значајно проширен. Даље инсистирање на слању немачких тенкова само ће пробудити, продужити рат. Улазимо у зону повећаног ризика и могућности ширења сукоба и ван Украјине“, закључује Ковач.