"Ми сада имамо поделу света – бирамо пол моћи на коме ћемо се налазити, а то је евроатлантски пол моћи, јер ми нисмо у Азији. Нама је неопходно да направимо стратешки геополитички договор са Западом. Наше место је ту у евроатлантском партнерству. Договор са Западом може да почива на камену темељцу – договору око Косова", рекао је Дрецун.
Истакао је да тиме не мисли да би требало да престанемо да се ослањамо на Русију и да су нам и Русија и Кина потребне због Савета безбедности, пошто нећемо да омогућимо тзв. Косову чланство у УН јер би прича била тиме завршена.
Он се осврнуо на изјаве специјалног саветника америчког Стејт департмента Дерека Шолеа и оценио да оне указују "на могућност да се и око чланства у међународним организацијама постигне неко решење".
Дрецун је нагласио да би била могућа три корака. Први, основни споразум који не би укључивао међусобно признање али би ставио тзв. Косово на евроатлантски пут - што је синтагма која подразумева улазак у НАТО.
"То значи да је циљ Запада да се Србија не противи да се Косово учлани у неке европске организације, као и да се сломи отпор пет чланица ЕУ које се противе чланству Косова", додао је Дрецун.
Он је изјавио за Н1 да ће се након вечерашњег обраћања председника Србије Александра Вучића јавности сазнати да ли је било корекција француско-немачког предлога за КиМ у односу на првобитни предлог који је и он имао прилике да види.
"Занима ме да ли су направљене корекције и да ли су оне суштинске", рекао је Дрецун и додао да је тај предлог само концепт о коме би Србија требало да дискутује, али да није ултиматум и да је о њему могуће постићи консензус у јавности.
Које тачке споразума су спорне за Србију
Дрецун је навео и које тачке споразума су спорне за Србију па је рекао да је у првобитном предлогу спорно то што се каже да се Србија неће противити чланству Косова у свим међународним организацијама, а не каже се којим и истакао да то онда значи да се односи и на Уједињене нације.
Као спорно је навео и то што се у предлогу каже да би уговорне стране требало да поштују територијални интегритет и суверенитет, право народа на самоопрељење, да обе стране признају пасоше.
"Ту се заправо од Београда тражи да не призна де јуре лажну државу Косово, али да је третира као међународни субјект, односно да се према њима односимо као према држави", рекао је Дрецун уз оцену да су ове две ствари најспорније.
Истакао је и да у тачки 7 предлога нема спомињања Заједнице српских општина (ЗСО), већ се говори о одређеној самоуправи за Србе која је, према његовој оцени доста немушто дефинисана.
Нагласио је да је српска страна рекла да можемо да наставимо дијалог и да се Срби врате у институције тек када се формира ЗСО и додао да је и америчка страна та која инистира на ЗСО, али да Курти избегава и да спомене ту обавезу Приштине.
"Немачко-француски предлог само концепт"
Дрецун је навео и да је после изјава америчких званичника Дерека Шолеа и Габријела Ескобара јасније да би немачко-француски предлог требало да буде основни споразум и да ће се после њега наставити разговори, укључујући и друга питања и да би се после неколико споразума дошло до коначне верзије.
Оценио је да је "ово само концепт“ због кога се у јавности појавила велика напетост и отвориле многе дилеме.
Упитан да ли би Србија требало да потпише споразум о немачко-француском предлогу, Дрецун је одговорио да ми треба о њему да разговарамо.
Указао је и да је јавност осетљива на оно што се дешава на Косову, да је лако изазвати нереде и протесте због тога, те да би унутрашња дестабилизација Србије дестабилизовала читав регион што није интерес Запада и да се зато нуди нешто што је нацрт а ми би требало да прихватимо да се дискутује о њему постављајући своје црвене линије.