Процене су да је ђубре до бране стигло због пуцања ланца који није могао да издржи притисак смећа, а да је главни узрок загађења отпад с пријепољског сметлишта које се налази уз Лим и директно се улива у језеро.
Поред пластике, боца, аутомобилских и других гума, буради, кућних апарата и осталих предмета који налазе свој пут до Дрине са лоше уређених али и дивљих депонија, огроман проблем представљају и подземне воде које се тако загађене уливају у реку.
Свакако, језив призор који најлепшу српску реку претвара у сцену из апокалиптичних филмова.
Дрина - еколошка катастрофа
© AP Photo / Armin Durgut
Хидроелектрана у служби чишћења
Директор „Хидроелектрана на Дрини“ Недељко Перишић изјавио је како радници тог предузећа свакодневно уклањају отпад који до бране у Вишеграду највећим делом долази Лимом, а да се годишње накупи између шест и осам хиљада кубика смећа. У ситуацијама високог нивоа вода, та количина буде и већа.
Имамо обучене раднике, специјализовано возило и све што је потребно како бисмо одлагали отпад и спречили да он угрози рад хидроелектране. Отпад долази свим притокама Дрине, а са већим дотоком воде, више је и смећа, истакао је Перишић.
Перишић напомиње да је у питању проблем који би требало да решавају све земље које су на неки начин повезане са узроком или последицама настале ситуације, али да је помоћ до сада стизала једино из Републике Српске и Србије, док су Црна Гора и Федерација БиХ игнорисале еколошку катастрофу.
Ударити по џепу
Владимир Бабић, председник општине Пријепоље, сматра да временске неприлике само појачавају оно што су људи покренули те да је за читаву ситуацију криво одсуство савести и еколошке свести код људи.
Овде имамо појаву неодговорног понашања комшија из суседне државе где се приликом пораста водостаја Лима извесна количина отпада свесно гурне у реку како би она напустила територију општине која то ради.
Ово није случај само са једном општином већ свака општина која има депонију близу реке прибегава истим методама. То се, каже Бабић, може проверити и преко многобројних видео снимака.
Дрина - еколошка катастрофа
© AP Photo / Armin Durgut
,,Мора се ставити акценат на савест грађана и свих оних који управљају отпадом јер дефинитивно нешто није у реду у нашем понашању, у нашим навикама, нешто није у реду у нашем схватању животне средине и док не променимо размишљање односно своје ставове у односу према природи и штети коју правимо несавесним управљањем отпадом, ситуација ће из дана у дан бити иста", рекао је Бабић за Спутњик.
Председник општине Бабић један је од многих који решење виде у санкционисању преступника. По њему постоје две могуће мере за превенцију сличних криза у будућности а то су високе казне за угрожавање животне средине и претварање отпада у сировине пожељне за неког новог произвођача или прерађивача.
Једна врло непопуларна мера којој мора да се прибегне јесте кажњавање. Друга мера може да буде сакупљање и рециклажа отпада. Док не направимо ту врсту отпада занимљиву некоме она ће се и даље налазити у нашим потоцима и водотоковима, закључује Бабић.
Добра воља добрих људи
Иво Јокић, директор грађевинског предузећа „Јокић инвест“ за Спутњик говори о акцији коју је његова фирма пре пар година предузела заједно са партнерима из Немачке. Набављен је посебан брод за прикупљање отпада, али су величина и запремина најразноврснијих отпадних материјала правили проблем у чишћењу. Овај пут их нико није контактирао али уколико би до тога дошло, каже Јокић, размотрило би се са немачким партнерима о даљим корацима и евентуалној помоћи.
Дрина - еколошка катастрофа
© AP Photo / Armin Durgut
Српски смарагд
Дрински слив захвата површину од 20 хиљада квадратних километара а простире се на територији три државе – Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе. На овом простору налазе се три национална парка: Тара, Сутјеска и Дурмитор. Дрина је дугачка 346 километара, а на обалама њених највећих притока Пиве, Таре, Сутјеске, Лима и Рзава нема уређених депонија и сав отпад са дивљих сметлишта завршава прво у њима, а затим и у Дрини.