ДРУШТВО

Необична прича о чопору вукова са једног острва: Истребили јелене, а онда направили необичан избор

Пријатно острво се налази на Аљасци, или можда прецизније речено у Александровом архипелагу карактеристичном по томе да се у њему налази још најмање 1.000 сличних формација на којима се могу наћи бројне дивље животињске врсте. И ништа ту не би било необично да једног дана током 2013. године на острво није допливао чопор вукова у потрази за храном.
Sputnik
Убрзо су почели да лове јелене и за свега неколико година успели да их истребе. Суочени са новим потешкоћама, вукови су још једном решили да се прилагоде. С тим што овај пут нису отпливали на ново острво, већ су јелене у исхрани замениливидрама!
Да се нешто чудно дешава са популацијом животиња на Пријатном острву, научници су схватили још 2015. године. Након тога су решили да помно прате чопор вукова и бележе све промене.
„Они не само да редом „чисте“ мртве или старе морске видре, већих и прогањају, лове и убијају како би их појели“, каже коауторка студије и биолог Гречен Рофлер са Одељења за рибу и дивљач Аљаске.
Стога су, она и њентим, причврстили џи-пи-есогрлице на неке од чланова чопора и анализирали податке које су успели да извуку из њих. С друге стране они су прикупили и узорке ДНК вукова, који су им омогућили да реконструишу њихов начин исхране.
Када су све упоредили, схватили су да је између 2015. и 2020. године у исхрани вукова јелен замењен морском видром и да је њихова заступљеност са 25 одсто, порасла на 57 одсто. Подаци са огрлица су такође потврдили да вукови нису напуштали острво и нису ловили нигде другде, а да је већина од 689 забележених тачака са џи-пи-ес локатора сконцентрисана на обалама.
„Оно што ме је заиста изненадило јесте да су морске видре постале главни плен вукова на овом острву“, рекла је Гречен Рофлер. „Повремено јести морску видру која је завршила на плажи мртва, то није необично. Али чињеница да их вукови једу толико, указује да је то постао широко распрострањен образац понашања у овом чопору и да су се брзо прилагодили новој ситуацији“, пренела је „Национална географија“.
Студија је објављена у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences.
Коментар