Пошто су изасланици Вашингтона, Брисела, Париза, Берлина и Рима предочили српском руководству план који је, једногласно прихваћен од свих чланица ЕУ, постао нова преговарачка платформа о решењу питања КиМ, преговори добијају сасвим други основ, објашњава некадашњи дипломата и спољнополитички аналитичар Зоран Миливојевић.
Може да се преговара о свему, осим о признању независности
Запад је сада, према његовим речима, директно ушао у преговоре са Србијом и полази од максималистичких циљева који су изражени планом.
Са друге стране, када је реч о Србији, наш саговорник сматра да о свему може да се разговара, али да, како каже, нема никакве шансе да се преговара о признању косовске државности и о томе да Србија прихвати да омогући потврду те државности кроз приступ УН-у.
„Ако је интерес да се преговорима обезбеди решење једног акутног питања и да се обезбеди трајан мир и стабилност, онда нема никакве шансе да се то постигне ако се Србија искључи и ако се покуша да се Србији наметну решења. То нема никакве шансе јер цела ситуација дотиче цео регион и не треба имати никакву илузију да Србији може да се наметне решење, или да се уопште наметне решење које би могло да буде лоцирано само на питање КиМ“, истиче Миливојевић.
Због тога се, додаје он, не ради о ултиматуму – да се ради о ултиматуму, преговора не би ни било.
„Улазимо у деликатне преговоре, при чему Запад већ сад користи и механизме претњи и суочавање Србије са последицама. Преговори ће бити деликатни, али у преговорима смо. Имамо и ми ваљда неку платформу. За нас је јако важно да се обезбеди национално јединство, да се схвати да се ради о држави Србији и интересима српског народа у целини у једном историјском значењу. Уколико се то обезбеди, онда је преговарачка позиција Србије итекако јака“, наводи Миливојевић.
Са једне стране, нови преговарачки формат отворио је питање које задире у српски интерес и положај српског народа у целом региону; са друге, задире у питање српске државе као такве и њеног опстанка, додаје он.
Нема више пријатеља, има само голог интереса
Оно што из последње посете изасланика западних сила произилази јесте чињеница да се предност даје геостратешким и геополитичким интересима. Нема више „пријатеља“ и „партнера“.
„Овај регион је очигледно зацртан да треба да припадне „трансатлантској заједници“ и да буде заокружен са трансатлантским интеграцијама и у том смислу се убрзава питање решавања КиМ и, рекао бих и српског питања“, наводи Миливојевић.
Не само да су преговори о будућности КиМ добили нови формат, нови формат су добили сада и преговори о чланству Србије у ЕУ, додаје наш саговорник.
„Предност се даје решавању косовског питања из простог разлога што се полази од процене да је то најважније питање и да од његовог решења зависи позиција Србије“, закључује он.
О француско-немачком, сада већ европском предлогу за нормализацију односа између Београда и Приштине мало се зна. Овај план, чији су творци Јенс Плетнер и Емануел Боне, спољнополитички саветници немачког канцелара и француског председника, није објављиван у јавности. Поједини медији спорадично су објављивали наводно поуздане нацрте споразума, али ниједна од тих објава није званично потврђена као права.
Српски председник Александар Вучић изјавио је октобра прошле године да не може да открива све, али да је суштина предлога да Косово добије чланство у УН, а Србија убрзани улазак у ЕУ. Тада је додао да је то неприхватљиво за Србију, са чим се сагласио и шеф српске дипломатије Ивица Дачић.
У недељу, српски председник Александар Вучић саопштио је да су му специјални изасланици пет западних земаља предочили да Србија мора да прихвати француско-немачки план за Косово и Метохију или ће се суочити с три ствари – прекидом процеса европских интеграција, заустављањем и повлачењем инвестиција и свеобухватним мерама које ће нанети велику штету Србији.