ЖИВОТ

Из Шпаније у Србију стигле прве дониране јајне ћелије

У Србију је данас стигао први контингент јајних ћелија из банке у Шпанији, а до сада се у нашој земљи за процес вантелесне оплодње (ВТО) путем увезеног репродуктивног материјала пријавило око 500 парова и жена без партнера.
Sputnik
Како је речено на конференцији за новинаре, шест жена ће ући у процес ВТО са јајним ћелијама из Шпаније — четири у ГАК Вишеградска, а две у ГАК Народни фронт.
Ово је први донирани и увезени материјали који је стигао у Србију од 10. децембра, откада је уведена могућност за увоз јајних ћелија, ембриона и сперматозоида, изјавила је директорка Републичког фонда за здравствено осигурање Сања Радојевић Шкодрић.
„Национална политика пораста наталитета један је од приоритет државе, ми смо овај процес озаконили и то је битно. До сада није постојала могућност ни самосталним плаћањем донорства из иностранства“, казала је Шкодрићева.

Уговори са Шпанијом, Чешком и Данском

Национална банка репродуктивног материјала налази се управо у Вишеградској, а основана је 2019. године, међутим, због недостатка домаћих донора, потписан је уговор са европским банкама.
„Имамо за сада само пет донираних домаћих сперматозоида и ниједну јајну ћелију. Земље које имају развијене банке, такође увозе јер немају потребан репродуктивни материјал. Ми смо потписали за сада са банкама у Шпанији, две у Данској и у Чешкој, а будући парови могу да бирају из које банке желе материјал, и поједине физичке карактеристике”, истакла је директорка РФЗО.
Додаје да РФЗО завршава уговоре са седам државних и 15 приватних клиника у Србији.
„Око 10 одсто од 500 пријављених су жене без партнера које о трошку државе могу на ВТО са увезеним материјалом до 45 године старости. Граница је 50 година и те жене такође могу да се пријаве, али уз самостално плаћање“, напоменула је Шкодрићева, додајући да се пријављивање врши путем Е-управе.
Лепе вести стижу из ГАК Вишеградска када је у питању ВТО путем домаћих донора, а то је да је већ урађена једна успешна оплодња, рекао је директор те установе Александар Стефановић.
„Трудноћа је потврђена, а надам се да ће и сви остали кренути овим стопама и да ће бити нових трудноћа, да ћемо радити као тим. Треба да радимо и на промоцији наших донора и да мање увозимо из иностранства, иако је увођење велика олакшица за наше пацијенте, јер неће морати да одлазе у друге земље“, рекао је Стефановић.
Иначе, ГАК Вишеградска најстарија је установа тог типа у региону, а обележава ове године 100 година рада.
„Прва у Србији је увела ВТО пре 32 године, и прва беба добијена тим путем данас има 30 година. Такође, 2009. године је први замрзнути ембрион одмрзнут и урађена је ВТО, а резултат су здраве тројке. Управо због тих резултата, поносни смо што је овде национална банка, једна од мало у Европи и свету. Тај пројекат је још један државни у низу који унапређује ВТО што нас је довело до врха у свету из те области“, рекао је директор ГАК Вишеградска.
Министарство здравља одрадило је свој део посла уз помоћ РФЗО и других министарстава, а циљ је да се сваке године роди што више деце, истакао је државни секретар Министарства здравља Мирсад Ђерлек.
„Желимо да свим паровима и сингл женама омогућимо да дођу до потомства, јер не знам шта има лепше од тога да се људи остваре као родитељи и уживају уз децу“, порука је државног секретара.
Процес ВТО путем увезених донора кошта 7.000 евра, а намењен је свим паровима и сингл женама који из било ког здравственог разлога немају адекватан репродуктивни материјал.
„Ово је врло осетљива тема, много тога има да се припреми и усклади. Наставићемо да радимо на томе, јер смо свесни колико је важно да имамо што више новорођене деце”, поручио је државни секретар, пренео је Танјуг.
Коментар