„Ми смо до сада рукама хранили нашег непријатеља“, „Не финансирајте српску војску“, „Није патриота онај који им даје паре да купују оружје, патриота је онај који купује производе своје државе“, „Не заборављајте“ – неке су од порука у овој кампањи која се одвија на више начина.
У најновијем видеу који је објавила особа која се представља као Сћипдон Саљијај (Shqipdon Salijaj) – активан на више друштвених мрежа и свом веб сајту, поруку да се не купују српски производи преноси лично – на бизаран начин.
Он купује српске производе из продавнице. У питању су већ деценијама популарни слаткиши и сланиши из Србије – чипс, плазма, медено срце и медела штрудлица. Када дође кући отвара производ по производ, али уместо слаткиша у њима се налазе меци ватреног оружја. У позадини навиру сцене из прошлости, плач бебе и глас старца који подсећа на то да се са Србима ратовало.
Заправо се ради о тонском запису једног старијег прилога – „Борили смо се са Србима 84 године, немају сажаљења ни за мајке, сестре, децу, усеве ни животиње“.
Почетком прошле године, српску и део регионалне јавности узнемирио је спот групе „Беса Беси“, у којем девојчица у продавници опомиње оца који купује српске производе на наводне злочине које су починили Срби током рата 1999. године.
Више невладиних организација истакле су тада да овакав промотивни видео подстиче „економски национализам, и пример изазивања раздора и нетрпељивости међу етничким групама јер говори о тровању купаца српским производима“, НВО „Нова друштвена иницијатива“ поднела је тада пријаву Савету за штампу, с обзиром на то да је и више медија објавило спот, пријаву омбудсману и кривичну пријаву Основном тужилаштву у Урошевцу.
Савет за штампу је у међувремену, како је за „Коссев“ потврдила Милица Андрић-Ракић, пријаву за ширење етничке мржње одбацио као неосновану, тужилаштво није до данас одговорило, док је омбудсман покренуо истрагу.
Да је сада у току кампања бојкота српских производа, подсећа водећа приштинска новинарска агенција КосоваПрес, која наводи да је кампањом упућен позив да се не користе српски производи.
„Сврха ове кампање јесте да грађани Косова буду свесни да не купују српске производе који се увозе од северног суседа“, наводи се у тексту и додаје: „Ова иницијатива није тренутна с обзиром на то да различити активисти, а такође и савесни грађани, позивају на бојкот ових производа већ извесно време“.
Нешто раније, у току најновије кризе на Косову и Метохији у децембру, када су Срби поставили барикаде, ова кампања интензивирана је и у Косовској Митровици и то у етнички мешовитом делу Бошњачка махала, као и јужном делу града – где Срби и Албанци заједно привредно сарађују већ годинама.
У Бошњачкој махали, у главној али и споредним улицама, затим на источном као и на главном мосту на Ибру – биле су излепљене плакате са натписом „ BOJKOTO PRODUKTET SRBE “, што у преводу значи „БОЈКОТУЈ СРПСКЕ ПРОИЗВОДЕ“. Исте налепнице биле су залепљене и на маркетима у јужном делу Косовске Митровице.
Наставило се и маршом за бојкот српских производа који су крајем децембра у Приштини организовали студенти. Апеловали су тада, носећи и транспаренте, на све грађане да не купују намирнице са српским пореклом, подсећајући их на злочине Србије у рату.
Медији су потом, почетком ове године преносили и поједине акције трговинских радњи на Косову и Метохији – које су самоиницијативно уклањале са својих рафова сву српску робу. Њихово порекло је једини разлог зашто су тада рафови где је та роба била изложена, остајали празни.
Најзад, у годишњем извештају косовске царине за прошлу годину, у којем су, између осталог, излистани и подаци о увозу и извозу робе из Србије на тзв. Косово – директор ове инситуције назначио је да је присуство српских производа на Косову смањено у односу на 2017. или 2018. годину, пренео је „Коссев“.
С друге стране, казао је и то да је током 2022. године вредност увоза из Србије на Косово износила 370 милиона евра, што је број који је у односу на претходну годину увећан.
Напори владе привремених институција у Приштини су већ годинама усмерени на смањивање увоза робе из Србије, где се српска страна оптужује за несразмеран извоз у односу на увоз са Косова. Приштина се залаже да увоз убудуће преусмери на Албанију.