Пошто су репрезентативци Југославије у својој првој утакмици на последњем Мундијалу у прошлом веку уроловали победу у персијски тепих (Иран 1:0), потом стали у исти строј с „панцер дивизијом“ (Немачка 2:2), Синиша Михајловић, торпедна левица која је расла покрај Дунава и Слободан Комљеновић, паметна глава са обале Мајне, нису морали да се свађају којом ће од ових двеју река, узводно или низводно, допловити са својим саиграчима до тријумфа над Сједињеним Америчким Државама, јер су их већ након другог кола елиминисани „јенкији“ чекали на обали Лоаре – у Нанту.
За Спутњик пише Драган Стојић, истраживач у области спортске и политичке историје.
Кад је амерички селектор Стив Сампсон на терену популарних „канаринаца“ своје изабранике поставио у формацију 3-6-1, цео фудбалски свет је помислио да ће„кавез“ иза леђа голмана Бреда Фридела бити напуњен попут перјаног јастука, али се десило супротно, сусрет је више личио на дуел шаховских ветерана ван форме него на НБА утакмицу.
Темпо игре на нивоу успаванки за бебе, квалитет фудбала у равни са робом понуђеном пред истек радног времена, па се са трибина чуло и хркање, а ситуација на терену је већ после неколико минута праћена као кроз необрисани излог. С крајњом незаинтересованошћу.
А на почетку је све личило на дан распродаје. Гужва и узбуђење.
Прво Френки Хејдук, затим Коби Џонс прете голману Ивици Краљу, али чувару наше мреже захваљујући пречки, односно његовој спретности, није пала круна са главе у првих 120 секунди игре, да би у наредном минуту репрезентација Америке, земље велике, била сведена на метар Михиног родног села.
Прерано преминули „Барбика“ је одувек био мушкарчина , посебно кад су на репертоару слободни ударци, што је на својим длановима осетио Фридел.
Дијагонална бомба са 25 метара летела је у леви угао, Фридел кратко одбија лопту, а где је Барбика ту је и Кен, којем у крштеници пише Слободан Комљеновић, који главом, искоса сачетири, петметара, погађа право место, постиже 1.700. гол у историји планетарних шампионата, терајући Бору Ђорђевића и „Рибљу чорбу“ да се постиде своје „Гастарбајтерске песме’’.
Осим суфицита на конту „плавих“, високи дефанзивац је овим поготком у срце погодио „персијске леопарде“, фудбалере Ирана, који су у истом термину показивали зубе Немцима, а осмини финала очи, јер су у последње коло ушли са бодом мање од нашег државног тима, док је дружина предвођена изврсним Јиргеном Клинсманом у завршној представи првог дела турнира играла са „играчем више“, јер је у одсудну битку ушла са бољом гол разликом у односу на Југославију.
Шанса да наше узданице претекну Немце и по том основу, отпливала је Нилом у 18. минуту, пошто је египатски судија Гамал Кондур, у маниру остарелог фараона, превидео да је лопта упућена из корнера Михајловићевом копачком завршила на месту које доноси радост нападачкој екипи.
Ова ситница показала је колико су детаљи у животу битни. Уместо да два гола предности представљају замајац за убрзање машине која би млела противника, она је након ове ситуације практично угашена, а да све буде горе Предраг Мијатовић, њен главни шраф у квалификацијама, „нарезан“ је на клупу због повреде на истеку прве трећине времена предвиђеног за игру.
Ову и друге ране у офанзиви Југословена Сантрач је покушао да излечи комбинацијом прошлости (ветеран Дејан Савићевић), садашњости (Саво Милошевић) и будућности (Перица Огњеновић), али је за ефикасан мелем недостајала другачија „травка“ и неефикасност остаде неизлечива болест, не само у овом случају, већ и у наставку шампионата.
Додатна тегоба стигла је из Монпељеа, Клинсман и Оливер Бирхоф у року од седам минута су Иранце вратили на ниво фудбалера из времена Ксеркса Првог, чиме су „плаве“, уместо на кактусе – Мексико – окачили на наранџасте ветрењаче и њихову пречку у првом кругу елиминационе фазе.
Можда су Пикси и дружина имали срце Сијукса, који су на дан одигравања ове утакмице 1876. године код Литл Биг Хорна потукли америчке трупе, међутим, лукови су дрхтали, а отупеле стреле промашивале центар.
Битка је добијена и без правог поглавице, наставак рата је следио.
И пречка која нам је срушила вигвам.