Хуанг спада међу важне актере на подручју вештачке интелигенције јер се „Нвидијини“ чипови користе у најсавременијим уређајима, попут суперкомпјутера које је „Мајкрософт“ направио за старт-ап „ОпенАИ“ (ОpenAI).
Све што је у животу било корисно, може бити и штетно
На скупу у Стокхолму званичници су јуче објавили да „Нвидијиним“ алатима надограђују најбржи шведски суперкомпјутер да би, између осталог, развили „велики језички модел“ који ће течно да говори шведски.
„Запамтите, ако добро размислите схватићете да све што вам је у животу било корисно и отворило нове могућности или је било сјајно за друштво, вероватно може бити и штетно“, упозорио је шеф америчке компаније.
Политичари попут Теда Лиуа, посланика демократа из Калифорније у Представничком дому америчког Конгреса, сматрају да би САД требало да оснују савезну агенцију за регулацију вештачке интелигенције.
У чланку објављеном у понедељак у „Њујорк тајмсу“ Лиу је упозорио да системи попут софтвера за препознавање лица, које користи полиција, могу погрешно да идентификују невине људе из мањинских група.
Ко треба да утврди стандарде
Стандарде за сигурну вештачку интелигенцију требало би да утврде инжењерске коморе, по узору на модел у медицини, сматра шеф „Нвидије“. Он ипак наглашава да ће кључну улогу да одиграју закони и друштвене норме.
„Каква ће бити друштвена норма за коришћење (вештачке интелигенције)? Какве законске норме морамо да утврдимо за њену употребу?“, сажео је Хуанг важна отворена питања, пренео је „Индекс“.
Ништа још није дефинитивно одређено, нагласио је.