Како каже за Спутњик Јелена Осипова, доктор филологије, ванредни професор Катедре за словенску филологију на Православном универзитету „Светог Тихона“ и један од организатора догађаја, српска тема је увек била значајна за Русију.
„И верујем да ће тако и остати. Стога смо ми – организатори догађаја, имали жељу да укоренимо српску тему на нашем универзитету. Сматрали смо да је веома важно обратити пажњу на лик и дела светитеља Саве. Наше поштовање према Светом Сави представља подршку коју пружамо нашем братском народу, са којим нас – Русе, повезује, пре свега, наша православна вера“, објашњава саговорница Спутњика.
Нераскидива веза између два братска народа
Према њеним речима, Свети Сава је најјаснији показатељ српске богољубиве душе.
„Целокупна судбина српског народа, његов менталитет и духовни и културни развој, уско су повезани са личношћу Светог Саве. И данас, као и пре неколико векова, овај светитељ невидљиво али делотворно обједињује српство на свим историјским српским земљама: Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини. Осим тога, поштовање према лику светитеља Саве даје снагу и нама – Русима, у нади да ће наш народ, који се сада налази на вештачко подељеним територијама историјске руске земље, уз Божију помоћ пребродити сва искушења“, констатује Осипова.
Овај просветитељ, како каже Осипова, симбол је јединства целе Србије и гаранција вековних веза два братска народа.
„Поштовање према Светом Сави за нас значи и јачање духовних, историјских и културних веза са српским народом, са којим, по речима митрополита црногорског-приморског Амфилохија Радовића, треба да останемо у нераскидивом јединству до краја“, наглашава наша саговорница.
Од давнина поштован у Русији
Према речима Осипове, Свети Сава је од давнина поштован у Русији.
„Пре револуције, у Русији је чак постојало насеље чији је назив био повезан са именом светитеља. Овде се ради о садашњем граду Кјахта који се раније звао „Троицкосавск“ у част цркве Свете Тројице са споредним олтаром посвећеним српском светитељу Сави“, објашњава саговорница Спутњика.
Међутим, нераскидива веза између ова два народа, како каже саговорница, највише је испољена у дане када је храм Светог Саве у Београду украшен мозаицима руских уметника, на чијем је челу био руски сликар и академик Николај Мухин.
„Осим тога, величанствени споменик Светом Сави при храму у Београду, дело је изузетног руског вајара Вјачеслава Кликова, који је добро познавао и волео нашу српску браћу. Сада, у саборној цркви Светог Архангела Московског Кремља, поред фрески Савиног оца – Светог Симеона Мироточивог и великомученика кнеза Лазара Косовског, налазе се две слике овог светитеља“, констатује наша саговорница.
На вечери посвећеној Светом Сави, наступио је хор Православног хуманитарног универзитета „Светог Тихона“ са народним песмама. Осим народних песама, студенти универзитета отпевали су и химну Светог Саве. На сцени се смењивао велики број студената и магистара који су причали о делу и лику српског просветитеља.
Међу гостима на вечери посвећеној Светом Сави били су и представници амбасаде Србије у Русији, амбасадор Босне и Херцеговине из Републике Српске Жељко Самарџија, свештенство, наставници, као и најбољи студенти и апсолвенти Историјско-филолошког факултета , који су поштују и воле Србију, њену историју и светиње.