Одбор за безбедносну политику Државног савета Швајцарске усвојио је предлог за измену Закона о ратним средствима који ће другим земљама дозволити извоз швајцарског оружја у Украјину, преноси „Ноје цирихер цајтунг“ уз оцену да на тај начин „Швајцарска прекида неутралност“.
Тренутно, тај закон забрањује другим земљама даљи извоз оружја које је претходно купљено од Швајцарске, осим ако се за сваки појединачни случај добије одобрење швајцарских власти.
Сахранa швајцарске неутралности
Предложена измена Закона о ратним средствима би омогућила изузетке у случају када Савет безбедности, односно две трећине Генералне скупштине Уједињених нација оцене да је сукоб у коме ће се то оружје користити супротан међународном праву.
Како наводи швајцарски лист, изузетак би се односио само на Украјину и то до 2025. године.
За предлог о измени Закона о ратним средствима гласало је 11 од 14 чланова Одбор за безбедносну политику. Предлог мора бити изгласан и у Државном савету Швајцарске.
Неутралност је била упитна још у Другом светском рату због разних контроверзних потеза, али ипак је Швајцарској било стало макар до форме неутралности. Ово што се сад ради је сахрањивање неутралности које није неочекивано, каже за Спутњик политиколог др Стеван Гајић из Института за Европске студије.
Самоубилачки поход на Исток
Швајцарска „сахрана неутралности“ очекивана је зато што сад постоји битна разлика у актуелном походу на Русију у односу на Наполеонов и Хитлеров, јер Русија сад нема савезнике међу европским земљама, додаје Гајић.
Кад је Наполеон напао, савезнице Русије биле су Велика Британија и немачке земље, кад је Хитлер напао савезници су били Французи, Британци и Американци, док сад имамо први пут уједињени Запад против Русије.
„Заиста је уједињен читав Запад и свет који је под западним утицајем и швајцарска неутралност губи свој смисао. Запад је уједињен и Швајцарска нема у односу на кога да буде неутрална унутар Европе и она се природно прикључује у том цивилизацијском, самоубилачком походу на Исток.“
Крај неутралности – антируски консензус
Крајем фебруара прошле године, Швајцарска је „привремено суспендовала неутралност због напада Русије на Украјину“ кад је одлучила да замрзне имовину Владимира Путина и још 369 Руса које је санкционисала Европска унија.
То је, према Гајићу, био доказ краја неутралности али недовољно симболички јак, јер се у крајњој линији појам неутралност односи на војну неутралност. Чињеница да су Швајцарци спремни да се војно укључе у поход на Русију је много јачи симболички чин и то би, уколико усвоје тај закон, требало узети као тачку без повратка кад је реч о неутралности.
Швајцарска неутралност призната је још Бечком конгресу 1815. године, консензусом европских монархија после пропасти Наполеоновог похода на Русију.
„Сада просто видимо други консензус – антируски где су све друге земље којима је Швајцарска окружена у рату против Русије, што је отворено рекла Аналена Бербок“.
Србија као нова Швајцарска
Швајцарска је суштински била неутрална више од 200 година и, иако је током Другог светског рата била под врло јаким утицајем Немачке, ипак нико није могао бити ухапшен од нпр. Британаца.
„Она је била на неки начин и место договора и ја се надам да Србија може то да постане и заузме то место с обзиром да се и центар света генерално померио према Азији и југоистоку. Швајцарска је задржала неутралност без обзира на светске ратове и то је можда кад су почеле да цуре прве информације из банака, касније се та рупа продубила са шпијунажом НСА коју је Сноуден открио, али је форма постојала. Оно што је огромна разлика је то да се сад уништава и форма неутралности“, закључио је Гајић.