Одбацивање долара незаустављив процес – могу ли то Аргентина и Бразил заједничком валутом

Уз ту оцену, професор Економског факултета, др Ђорђа Ђукић, сматра да би пре тога могла да буде формирана једна обрачунска јединица за трговинске трансакције, али пре тога треба да привредни сектор и јавне финансије две земље постану колико толико приближне, што сада није случај.

Председник Бразила Луиз Инацио Лула да Силва је ових дана након састанка са својим аргентинским колегом Албертом Фернандезом изјавио да су две државе обновиле разговоре о стварању заједничке валуте слаживши се да је зависност од америчког долара штетна по трговину. Оцена је да ће док буде трајао монопол долара бити већ толико пута виђених ситуација од санкција, до најразличитијих начина спутавања економије од стране политике.

Та валута за коју Фајненшел тајмс спекулише да би се звала „сур“ (југ), не би значила гашење националних валута , бразилског реала и аргентинског пезоса, него била у оптицају паралелно са њима са циљем да подстакне билатералну трговину.

"Имамо намеру да превазиђемо баријере у нашој размени, поједноставимо и модернизујемо правила и промовишемо употребу локалних валута. Одлучили смо и да унапредимо расправу о заједничкој јужноамеричкој валути која се може користити за финансијске и комерцијалне трансакције, смањујући оперативне трошкове и нашу спољну рањивост", наведено је у заједничком чланку два лидера уочи њиховог састанка.

Ђукић подсећа да није нова та идеја две најјаче економије Јужне Америке, Бразила и Аргентине, да се колико је могуће више избегне плаћање у доларима и то тако што би прво била формирана једна обрачунска јединица за трансакције у трговини.

По оцени нашег саговорника, до прелска на заједничку валуту, требало би размишљати управо о тој заједничкој обрачунској јединици две државе, јер процес дедоларизације колико год био неизбежан трајаће најмање једну деценију.

И по оцени бразилског економисте Фабија Собрала на заједничку валуту која би могла да постане алтернатива долару требало би рачунати у средњорочној перспективи. За почетак би, по његовом мишљењу, она много помогла приликом склапања дугорочних купопродајних уговора о нафти.

Ђукић не спори да је ова идеја два председника на фону у свету све приметнијег процеса дедоларизације, где све више држава у којима то економски фактори омогућавају, у међусобној размени прелазе на коришћење сопствених националних валута уместо долара.

Та идеја је добила убрзање са украјинском кризом и увођењем тешких економских санкција Запада Русији које су се вратиле и Западу, а које највећи део света није подржао. Тако је у последње време 13 држава аплицирало за чланство у БРИКС-у, (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужноафричка Република) међу којима и Аргентина. Да се свет незаустављиви мења сведоче и најновији подаци Светске банке да тих пет држава које чине БРИКС има већи БДП мерен паритетом куповне моћи од Г7, од које већи БДП према куповној моћи има и осам привредно најјачих земаља у рзавоју.

Наш саговорник каже да уопште није спорно да се свет неповратно мења, да иде ка мултиполарности и да та интенција ослобађања од долара у међусобним трансакцијама постоји.

„Тај је процес постао незаустављив. Желим само да истакнем да то неће ићи тако брзо, а доказ за то је да су далеке 1987. године лидери обе земље, Бразила и Аргентине, најавили формирање заједничке обрачунске јединице, која би се, према тадашњој идеји, звала гаучо, да служи за трговање између две земље“, указао је он.

Наш саговорник напомиње да тада та идеја није могла да буде реализована због великих разлика две економије каве и сада постоје, због чега ће за њену реализацију потребно време.

Аргентина је тренутно, после банкрота из 2020. у великој мери одсечена од међународног тржишта дуга и дугује више од 40 милијарди долара ММФ-у.

С друге стране, трговина између Бразила и Аргентине расте и достигла је 26,4 милијарде долара у 11 месеци прошле године, што је скоро 21 посто више у односу на исти период 2021.

Према проценама Фајненшл тајмса, валутна унија која би покривала целу Латинску Америку, на коју у перспективи рачунају председници Бразила и Аргентине, представљала би око пет посто глобалног БДП-а, док евро, тренутно највећа светска валутна унија, обухвата око 14 посто глобалног БДП-а.