Павел је рекао да му је та операција Унпрофора, због које је одликован Орденом француске Легије части и Чешком медаљом хероја што му је омогућило да користи реч „херој“ на изборним плакатима, била најстреснији тренутак који је доживео у војној каријери.
„Мислим да је то био тренутак у којем сам дошао најближе томе да изгубим живот“, рекао је Павел.
О Србима, Хрватима, „Олуји“
„Хрватска је губила стрпљење спорим ослобађањем територија у сектору у којем се налазио наш батаљон. Срби су то звали Српском Крајином. Ради се о подручју око Плитвичких језера, од Книна на југу до Карловца на северу. Касније су покренули операцију ‘Олуја’, чији циљ је био брзо успостављање контроле и протеривање Срба из тог подручја. У исто време, радило се о подручју на којем су Срби живели вековима. Део Срба је имао осећај да имају право на ту територију. Многи Срби су током историје тамо проливали своју крв“, рекао је Павел у интервјуу, који је објавио портал „Индекс“.
Он је навео да се француски батаљон сплетом околности и неких ранијих одлука, нашао у ситуацији да су их Срби блокирали.
„Потценили су Балкан, нису разумели да то није Чад или Алжир и да не можете да комуницирате с локалцима преко пушчане цеви. Ми смо имали и предност што се тиче језика, али изнад свега ми нисмо делили такав однос према локалцима, увек смо бирали контакт“, казао је Павел.
Према његовим речима, хрватске криминалне банде повремено су упадале у француски сектор и брутално убијале локалне Србе.
„У једном таквом случају Срби су хтели да интервенишу, а Французи, мотивисани покушајем да спрече конфликт, спречили су српску јединицу да уђе дубље према подручју у којем су хтели да поставе заседу“, рекао је чешки генерал.
Испричао је и како су потом Срби „блокирали“ француску јединицу.
„Део српског конвоја је прошао, радило се о два возила, а Французи су блокирали остале. У међувремену су два српска возила упала у хрватску заседу у брдима, а Хрвати су брутално убили 23 Србина. Срби су потом ископали 23 гроба одмах покрај француске базе како би их подсетили на то што су урадили. Хтели су да им поруче: ‘Ово је ваша кривица јер нам нисте дозволити да им помогнемо’. То је ескалирало ситуацију. Потом су блокирали Французе, практички су их третирали као непријатељску јединицу“.
После преговора постигнут је договор који је, према речима Павела, био врло болан за Французе.
„Транспортер је морао да остане тамо, а војници су могли са собом да понесу само личне ствари и оружје“, навео је Павел и додао:
„Били смо више терет и за српску и за хрватску страну. У напетим ситуацијама око Бенковца, Срби који су се враћали с положаја су нам више пута рекли: ‘Зашто сте овде? Зашто имате оружје и транспортере, а нећете да се борите са нама против Хрвата који су нас напали’. Тешко им је било објаснити у тако напетој ситуацији да нам наш мандат то не дозвољава. Имали смо оружје, али смели смо да га користимо искључиво у самоодбрани“, казао је Павел.
У том интервјуу испричао је и да му је у једном тренутку српски заповедник уперио пушку у врат и да је томе присуствовао и његов тадашњи заменик Алеш Опата.
„Био сам импресиониран кад ми је Алеш Опата, у тренутку кад српски заповедник није гледао, шапнуо: ‘Заповедниче, убићу га, зар не?’ Само сам му рекао: ‘Алеш, немој ништа да радиш’“, испричао је, између осталог, Павел у интервјуу од пре три године.