Међутим, у специјализованим издањима за праћење понуде ауто-индустрије, као и у великим пословним медијима, у потпуности су изостали извештаји о узбудљивој експлозији извоза аутомобила из Кине, а у само две године кинески извоз аутомобила достигао је ниво извоза немачке ауто-индустрије, претекао је извоз из Јужне Кореје и надрастао укупан извоз који реализују Сједињене Америчке Државе.
Глобално тржиште аутомобила је за две године добило новог крупног играча. Док су западни инвеститори меркали потенцијале кинеског тржишта са 1,42 милијарде становника кинеске, фабрике су почеле да освајају свет. Револуција кинеске ауто-индустрије може да се илуструје кроз више података, али најупечатљивији подаци су они који говоре о кретању извоза путничких аутомобила, у чему још једино Јапан држи примат испред Кине.
Преузимање доминације у „остатку света“
Скок кинеске ауто-индустрије доказ је да су јако одмакли од статуса извозника јефтине робе широке потрошње, а више се неће задовољити ни тиме да су њихове фабрике само произвођачи појединих делова у глобалним ланцима снабдевања - пребацују се у зону сложенијих и софистициранијих готових производа. Аутомобил је за две године постао најбољи пример комплексног производа у којем је Кина овладала свиме - од технологије и организације до маркетинга, односно продаје.
Другим речима, више не би смело да се говори о пробоју два-три нова занимљива кинеска аутомобила, него о томе када ће ауто-индустрија Кине постати глобално доминантна.
При том треба водити рачуна како је Кина у укупним износима пуно више одмакла у укупној глобалној трговини ауто-деловима које производе, а сад се том бизнису убрзано прикључује извоз аутомобила.
Утисак је да је кинеска ауто-индустрија од свих других почела да преузима доминацију у категорији „остатак света“. На пример, Сједињене Америчке Државе традиционални су нето-увозник и то највише из Јапана и Јужне Кореје, а нешто мање из Европе. Али, када је у питању извоз у све друге делове света кинеска ауто-индустрија је постала доминантна.
Треба приметити да је интригантно да је ЕУ поприлично забринута због раста индустрије електричних возила у Сједињеним Америчким Државама и да се све више истражује усклађеност америчких подстицаја за куповину аутомобила на електрични погон с правилима Светске трговинске организације. Али, заправо долази до експлозије увоза из Кине и то највећим делом елеткричних возила.
Утисак је да захуктавање продаје електричних возила помаже Кини у пробоју ауто-индустрије. Кина је у последњих десетак година прерасла у светску класу по питању технологије у производњи ауто-делова, а прелазак на електричне аутомобиле додатно је повећао конкурентност кинеског екосистема у ауто-индустрији. Део те конкурентности може да се захвали енормним државним подстицајима, поготово када је у питању развој батерија.
Фабрика електричних аутомобила у Гуангџоу у Кини
© AP Photo / Vincent Yu
Прекоморски извоз утростручен за две године
Ако се погледају свежи подаци о кинеском извозу аутомобила, европски протести (највише немачки) због Бајденових илегалних зелених подстицаја чине се бесмисленим. ЕУ би требало да буде пуно више забринута због будуће доминације Кине. Посебно компликована ситуација може да се очекује у Немачкој ако се настави тренд бржег раста кинеске ауто-индустрије од оног што могу да генеришу „Бе-Ем-Ве“, „Мерцедес“…, пише „Јутарњи лист“.
„Блумберг“ је недавно објавио велику анализу у којој је упозорио на раст кинеске ауто-индустрије, али се у њој првенствено фокусирао на питање квалитета кинеских аутомобилских брендова, у чему су показали висок ниво фасцинације. Међутим, чињеница је да је кинески прекоморски извоз аутомобила утростручен од 2020. године и да је достигао око 2,5 милиона возила, што је само шездесетак хиљада мање од Немачке. Та чињеница шок је за већину европских извршних директора у ауто-индустрији.
Оно што посебно забрињава менаџере традиционалних ауто-извозника јесте то што кинески ауто-брендови постају доминантни на тржиштима Средњег истока и Латинске Америке, док европско тржиште гута све више кинеских електричних аутомобила. Притом треба водити рачуна да су неки познати европски брендови данас или у кинеском власништву или се производе у Кини („Волво“, „МГ“, „Дачиј Спринг“, „Бе-Ем-Ве“ и „Икс 3“). Поједини кинески произвођачи електричних возила, као што је „BYD“ (у којем је сувласник „Беркшир Хатавеј“ Ворена Бафета) већ су оставили врло добре импресије код европских купаца.
Кинези најављују да ту неће стати. Xу Хаидонг, главни инжењер при Кинеској асоцијацији произвођача аутомобила, изјавио је да им је циљ да до 2030. године имају прекоморски извоз од осам милиона аутомобила, што је двоструко више него што има данашњи лидер - Јапан.