"Изгледа да се руска трговина, у великој мери, вратила на ниво на којем је била пре инвазије на Украјину прошлог фебруара. Аналитичари процењују да је руски увоз можда већ на нивоу или близу предратног", пише лист.
"Њујорк тајмс" истиче да је многим земљама било тешко да прекину или смање трговинске везе са Русијом, на чему инсистира Запад. Према истраживању Универзитета Сент Гален у Швајцарској, којег цитира лист, мање од 9 одсто компанија из ЕУ и земаља Г7 прекинуло је везе са својим руским партнерима. Руска привреда, наставља лист, показала се „изненађујуће отпорном, што доводи у питање ефикасност западних санкција“.
„Земљама је било тешко да се ослободе зависности од руских енергената и других ресурса, док је руска Централна банка успела да задржи курс рубље и обезбеди стабилност финансијских тржишта“, наводи се у чланку.
"Њујорк тајмс" такође цитира податке Међународног монетарног фонда (ММФ) који показују отпорност руске економије. Тако ће, према прогнозама ММФ-а, раст руске привреде у 2023. години износити 0,3 одсто, док је раније предвиђен пад од 2,3 одсто.